Свети великомученик АРТЕМИЈЕ
Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се.
Подели чланак са другима
Свети великомученик Артемије
Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог.
Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се.
Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши.
По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника.
Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију.
Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија.
Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му:
„зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“
И још прорече Артемије цару:
„твоја је погибао близу“.
Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају.
Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши.
Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска.
Најзад му главу одсекоше, 362. год.
А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.
Свети великомученик Артемије
(глас 4): Мученик Твој Господе, Артемије, у страдању своме је примио непропадљиви венац,
Свети праведни Артемије
Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског.
Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу.
Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму.
Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде.
После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево.
Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија.
Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.
Преподобни Герасим Нови
Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год.
Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана.
Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир.
Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност.
Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.
Преподобни новомученик Игњатије
Из Ески–Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика.
Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа.
Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне.
Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.
Извор: pravoslavno.rs
Свети великомученик АРТЕМИЈЕ
Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се.
Свети великомученик Артемије
Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог.
Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се.
Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши.
По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника.
Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију.
Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија.
Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му:
„зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“
И још прорече Артемије цару:
„твоја је погибао близу“.
Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају.
Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши.
Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска.
Најзад му главу одсекоше, 362. год.
А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.
Свети великомученик Артемије
(глас 4): Мученик Твој Господе, Артемије, у страдању своме је примио непропадљиви венац,
Свети праведни Артемије
Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског.
Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу.
Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму.
Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде.
После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево.
Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија.
Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.
Преподобни Герасим Нови
Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год.
Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана.
Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир.
Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност.
Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.
Преподобни новомученик Игњатије
Из Ески–Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика.
Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа.
Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне.
Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.
Извор: pravoslavno.rs
