Свети КОЗМА Етолски - Љубите Бога

За кога је све то створио, ако не за нас? И шта је затражио заузврат? Ништа. Све даде на дар. Начини нас људима, а не животињама.

Подели чланак са другима

Свети Козма Етолски

Љубите Бога

Сведобри и многомилостиви Бог, браћо моја, има многа и разна имена.
Зове се светлошћу, животом и васкрсењем.

Али прво име Бога нашега је љубав.

И ми, желимо ли да и овде проживимо добро, да одемо и у рај и да зовемо свога Бога љубављу и Оцем, треба да имамо две љубави: љубав према Богу и према својој браћи.
Нама је прирођено да имамо те две љубави, мимо природе је да их немамо.

И као што су ластавици потребна два крила да би летела ваздухом, тако су и нама потребне те две љубави, јер без њих нам је немогуће спасити се. А прво смо дужни да љубимо свога Бога, јер Он нас је овде као привременим пребивалиштем даровао толиком земљом, толиком силом биља, извора, река и мора, ваздухом, даном, ноћу, небом и сунцем.

За кога је све то створио, ако не за нас?
И шта је затражио заузврат?
Ништа.

Све даде на дар. Начини нас људима, а не животињама. Учини нас благочастивим православним Хришћанима, а не бешчасним јеретицима.

Мада и грешили по хиљаде пута у часу, Он нас као отац милује и не узима нам живот да нас не би сместио у преисподњу, него отворенога загрљаја чека када ћемо се покајати, манути се зла и чинити добро, исповедити се, чекајући да се исправимо, да нас обгрли и смести у рај да се вавек радујемо.

Не треба ли онда да тог преслатког Бога и Владику и ми љубимо, да пролијемо и крв хиљаде пута љубави Његове ради, како је и Он излио Своју из љубави према нама?
Човека који те зове у свој дом и жели да те угости чашом вина ти ћеш се свагда у целоме своме животу стидети и поштовати га.

А не треба ли да поштујеш Бога и да се срамиш Њега Који те је даровао толиким добром и распео се из љубави према теби?
Који се отац икада распео зарад своје деце?
А преслатки наш Исус Христос проли Своју крв и откупи нас из руку ђаволових.
Не треба ли онда и ми да љубимо свога Христа?

А ми не само да Га не љубимо, него Га још и свакодневно вређамо гресима које чинимо.
Па кога бисте, браћо моја, желели да љубимо?

Да љубимо ђавола, који нас је извео из раја и увео у овај проклети свет где страдамо од толикога зла?
А ђаво такво произвољење има, да када би само могао, овога би нас часа све убио и послао у преисподњу.

Питам вас сада, браћо моја, да ми кажете: зар нам не ваља мрзети ђавола, нашега крвника, а љубити Бога, нашега Творца, нашега Саздатеља?
– Ваља, Свети Божји.

– Право кажете, нека ме саклони молитва ваша, и ја то кажем, али и Богу је потребно сместиште да почине.
А шта је то? Љубав.

Имајмо, стога, и ми љубав према Богу и својој браћи.
И тада ће доћи Бог наш и обрадовати нас и у срце наше насадити живот вечни, те ћемо и овде добро проћи, и у рај отићи да се свагда радујемо.

ИЗВОР: svetosavlje.org

Свети КОЗМА Етолски - Љубите Бога

За кога је све то створио, ако не за нас? И шта је затражио заузврат? Ништа. Све даде на дар. Начини нас људима, а не животињама.

Свети Козма Етолски

Љубите Бога

Сведобри и многомилостиви Бог, браћо моја, има многа и разна имена.
Зове се светлошћу, животом и васкрсењем.

Али прво име Бога нашега је љубав.

И ми, желимо ли да и овде проживимо добро, да одемо и у рај и да зовемо свога Бога љубављу и Оцем, треба да имамо две љубави: љубав према Богу и према својој браћи.
Нама је прирођено да имамо те две љубави, мимо природе је да их немамо.

И као што су ластавици потребна два крила да би летела ваздухом, тако су и нама потребне те две љубави, јер без њих нам је немогуће спасити се. А прво смо дужни да љубимо свога Бога, јер Он нас је овде као привременим пребивалиштем даровао толиком земљом, толиком силом биља, извора, река и мора, ваздухом, даном, ноћу, небом и сунцем.

За кога је све то створио, ако не за нас?
И шта је затражио заузврат?
Ништа.

Све даде на дар. Начини нас људима, а не животињама. Учини нас благочастивим православним Хришћанима, а не бешчасним јеретицима.

Мада и грешили по хиљаде пута у часу, Он нас као отац милује и не узима нам живот да нас не би сместио у преисподњу, него отворенога загрљаја чека када ћемо се покајати, манути се зла и чинити добро, исповедити се, чекајући да се исправимо, да нас обгрли и смести у рај да се вавек радујемо.

Не треба ли онда да тог преслатког Бога и Владику и ми љубимо, да пролијемо и крв хиљаде пута љубави Његове ради, како је и Он излио Своју из љубави према нама?
Човека који те зове у свој дом и жели да те угости чашом вина ти ћеш се свагда у целоме своме животу стидети и поштовати га.

А не треба ли да поштујеш Бога и да се срамиш Њега Који те је даровао толиким добром и распео се из љубави према теби?
Који се отац икада распео зарад своје деце?
А преслатки наш Исус Христос проли Своју крв и откупи нас из руку ђаволових.
Не треба ли онда и ми да љубимо свога Христа?

А ми не само да Га не љубимо, него Га још и свакодневно вређамо гресима које чинимо.
Па кога бисте, браћо моја, желели да љубимо?

Да љубимо ђавола, који нас је извео из раја и увео у овај проклети свет где страдамо од толикога зла?
А ђаво такво произвољење има, да када би само могао, овога би нас часа све убио и послао у преисподњу.

Питам вас сада, браћо моја, да ми кажете: зар нам не ваља мрзети ђавола, нашега крвника, а љубити Бога, нашега Творца, нашега Саздатеља?
– Ваља, Свети Божји.

– Право кажете, нека ме саклони молитва ваша, и ја то кажем, али и Богу је потребно сместиште да почине.
А шта је то? Љубав.

Имајмо, стога, и ми љубав према Богу и својој браћи.
И тада ће доћи Бог наш и обрадовати нас и у срце наше насадити живот вечни, те ћемо и овде добро проћи, и у рај отићи да се свагда радујемо.

ИЗВОР: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *