Свети мученици АГАТОПОД и ТЕОДУЛ
Свети мученици Агатопод и Теодул Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу.
Подели чланак са другима
Свети мученици Агатопод и Теодул
Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу.
У време Диоклецијанове хајке на хришћане ова двојица буду позвати на суд.
С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „ми смо хришћани!“
Сви савети судије, да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни.
После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море.
Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!“
— Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им, да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина, 303 године.
Свети мученици Агапод и Теодул
(глас 4): Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Преподобни Марко Трачески
Назива се још и Атинским јер му Атина беше родно место.
Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи.
Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света.
Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом, да га Бог одведе где је Њему воља.
И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа.
На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом.
Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа.
Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка.
Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „дигни се одавде и баци се у море,“ — да се тако и збуде?
У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора.
А Марко махну руком и заустави је.
Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек.
Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати.
Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400 год.
Извор: pravoslavno.rs
Свети мученици АГАТОПОД и ТЕОДУЛ
Свети мученици Агатопод и Теодул Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу.
Свети мученици Агатопод и Теодул
Први беше ђакон а други чтец цркве у Солуну; први украшен старачком седином а други младићском целомудреношћу.
У време Диоклецијанове хајке на хришћане ова двојица буду позвати на суд.
С радошћу они се одазваше, и држећи један другог за руку иђаху вичући: „ми смо хришћани!“
Сви савети судије, да се одреку Христа и поклоне идолима осташе узалудни.
После дужег тамновања и гладовања бише осуђени на смрт, и то потопљењем у море.
Тада им везаше руке наопако и обесише им по један тежак камен о врат и поведоше да их потопе. Када прво хтедоше гурнути Агатопода у дубину, он узвикну: „ево другим крштењем перемо се од свих греха наших и одлазимо чисти Христу Исусу!“
— Њихова потопљена тела море ускоро избаци на обалу, и хришћани их чесно сахране. Св. Теодул се јави својим познаницима, као ангел светао, у белом оделу, и нареди им, да све његово заостало имање разделе сиромасима. Ови дивни Христови војници чесно пострадаше у време цара Диоклецијана и солунског кнеза Фаустина, 303 године.
Свети мученици Агапод и Теодул
(глас 4): Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Преподобни Марко Трачески
Назива се још и Атинским јер му Атина беше родно место.
Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи.
Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога света.
Раздавши све имање сиротињи, он седе на једну даску у мору с тврдом вером у Божју помоћ и с молитвом, да га Бог одведе где је Њему воља.
И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију), у планину звану Траческа.
На тој планини подвизаваше се Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 година вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом.
Јео је земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демони побегну од њега, а ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа.
Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка.
Упита Марко Серапиона, да ли сад у свету има хришћана, који кад би рекли гори овој: „дигни се одавде и баци се у море,“ — да се тако и збуде?
У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора.
А Марко махну руком и заустави је.
Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек.
Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где узеше душу Маркову и пружену руку с неба, која је прихвати.
Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400 год.
Извор: pravoslavno.rs
