Свети САВА, први архиепископ српски – Савиндан
Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској.
Подели чланак са другима
Свети Сава, први архиепископ српски
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској.
Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца.
Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).
Свети Сава
(глас 3): Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.
Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте!
Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву. Појте му Срби, Песму и утројте!
С неба шаље благослов Свети отац Сава Са свих страна сви Срби С мора и Дунава. К небу главе подигните Саву тамо угледајте. Саву српску славу, пред престолом Творца!
Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави, Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Почуј глас свог рода, српскога народа!
Пет векова Србин је У ропству чамио Светитеља Саве Име је славио. Свети Сава Србе воли И за њих се Богу моли. Појте му Срби, Песму и утројте!
Ко удара тако позно
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затворенoj светогорског манастира? „Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге – ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.
Света Нина, просветитељка Грузије
Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског.
Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала.
Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу.
Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа.
Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини.
Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана.
Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму.
Чинила многа чудеса и за живота и по смрти.
Извор: pravoslavno.rs
Свети САВА, први архиепископ српски – Савиндан
Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској.
Свети Сава, први архиепископ српски
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској.
Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца.
Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).
Тропар
Свети Сава
(глас 3): Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.
Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте!
Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву. Појте му Срби, Песму и утројте!
С неба шаље благослов Свети отац Сава Са свих страна сви Срби С мора и Дунава. К небу главе подигните Саву тамо угледајте. Саву српску славу, пред престолом Творца!
Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави, Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Почуј глас свог рода, српскога народа!
Пет векова Србин је У ропству чамио Светитеља Саве Име је славио. Свети Сава Србе воли И за њих се Богу моли. Појте му Срби, Песму и утројте!
Ко удара тако позно
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затворенoj светогорског манастира? „Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге – ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.
Света Нина, просветитељка Грузије
Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског.
Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала.
Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу.
Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа.
Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини.
Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана.
Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму.
Чинила многа чудеса и за живота и по смрти.
Извор: pravoslavno.rs
