Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Среда 16. јул)
Мисли Светог Теофана за овај дан поручују: Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим.
Подели чланак са другима
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Царство небеско је слично горушичином зрну и квасцу (Мт.13,31-36).
Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим.
Ту се, са једне стране, даје слика Цркве, која се на почетку састојала само од апостола и неколико других лица, да би, затим, разрасла и прожела читаво човечанство.
Са друге стране, ту се даје слика духовног живота сваког човека.
Прво његово зрно је намера и решење на богоугађање ради спасења, вером у Господа Спаситеља.
Ма колико да је јака, та решеност личи на малу тачку.
У почетку она обухвата само свест и самоделатност.
Из тога се, затим, развија сва делатност духовног живота.
Сама у себи она се размножава, јача у покретима и снази, а душу почиње да прожима у свим њеним моћима: у уму, вољи и осећањима.
Она их испуњава собом и духом својим чини их нараслим.
Она прожима и сав састав људске природе – и тело и душу и дух, у коме се и зачиње.
Иѕвор: pravoslavno.rs
Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Среда 16. јул)
Мисли Светог Теофана за овај дан поручују: Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Царство небеско је слично горушичином зрну и квасцу (Мт.13,31-36).
Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим.
Ту се, са једне стране, даје слика Цркве, која се на почетку састојала само од апостола и неколико других лица, да би, затим, разрасла и прожела читаво човечанство.
Са друге стране, ту се даје слика духовног живота сваког човека.
Прво његово зрно је намера и решење на богоугађање ради спасења, вером у Господа Спаситеља.
Ма колико да је јака, та решеност личи на малу тачку.
У почетку она обухвата само свест и самоделатност.
Из тога се, затим, развија сва делатност духовног живота.
Сама у себи она се размножава, јача у покретима и снази, а душу почиње да прожима у свим њеним моћима: у уму, вољи и осећањима.
Она их испуњава собом и духом својим чини их нараслим.
Она прожима и сав састав људске природе – и тело и душу и дух, у коме се и зачиње.
Иѕвор: pravoslavno.rs
