Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Недеља 20. јул)

Мисли Светог Теофана за овај дан поручују: У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо. Чији је ум ван области вере? Лукавог.

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ опрашта грехе раслабљеноме.
Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули“.

Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Мт.9,1-8).

Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере.
Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо.

Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија.
Тако се он односи и према осведочењима истине Божије.

И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју.
Међутим, он и њих покрива сумњом.

Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност.
И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто.

У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо.
Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.

Иѕвор: pravoslavno.rs

Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Недеља 20. јул)

Мисли Светог Теофана за овај дан поручују: У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо. Чији је ум ван области вере? Лукавог.

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ опрашта грехе раслабљеноме.
Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули“.

Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Мт.9,1-8).

Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере.
Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо.

Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија.
Тако се он односи и према осведочењима истине Божије.

И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју.
Међутим, он и њих покрива сумњом.

Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност.
И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто.

У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо.
Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.

Иѕвор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *