Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је смокву осудио на бесплодност због тога што је била покривена лишћем а није имала плодова, иако је, судећи по њима, требало да их има (Мт.21,18-22).

У примени на хришћански живот, лишће означава спољашња дела благочашћа и спољашње подвиге, док су плодови – унутрашња раслоложења.

По правилу треба да је овако: први треба да произилазе из других.
Или, нисходећи немоћима, у крајњој мери: други треба да се развијају заједно са првим.

Међутим, када су први присутни, а других нема ни у заметку, јавља се лажни живот: човек личи на нешто, иако није оно на шта личи.
У почетку се, можда, и нема таква несрећна намера у памети.

Касније се, међутим, она јавља приметно и сама устројава живот на себи.
Ко сувише полаже на спољашњост и постаје пристрасан према њој, прекинуће пажњу према срцу.

Код њега духовна осећања постају глува и у њега се усељава хладноћа.
На таквом степену духовни живот замире. Остаје само привид благочашћа, лишен његове силе.

Спољашње понашање је исправно, а унутра је све обрнуто.
Последица таквог стања је духовна бесплодност: чине се дела, али све само мртва дела.

Иѕвор: pravoslavno.rs