Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Тешко вама… што затварате Царство небеско пред људима (Мт.23,13).

Ове речи се односе на архијереје који народ не уче спасоносном путу, нити, пак, свештенике подстичу на њихову дужност;
односе се и на свештенике који остављају народ без бриге, не трудећи се да му објашњавају оно што је неопходно за спасење душе.

Због тога народ остаје слеп и један његов део пребива у убеђењу да је све у реду,
док други, премда и oceћa да ствар не иде како треба, ипак не предузима ништа, јер не зна куда да иде.

Од тога долази до разних рђавих схватања у народу.
Због тога код њега налазе места и расколници, и молокани, и хлисти; због тога се на њега лако лепи и свако друго зло учење.

Свештеник обично мисли да је код њега у парохији све у реду.
Он се прихвата посла само онда када се зло већ разрасте и избије на површину.

Шта, пак, тада чинити?
Свештеник је дужан да првом обавезом своје савести сматра – усавршавање одраслих у познавању Хришћанске вере.

И младе, такође, од најранијих година, треба да припрема путем објашњавања онога што они могу и морају знати.
На школу не треба чекати.

То се мора радити усмено, окупљањем деце у цркви или у дом недељом предвече, или у неко друго згодно време и погодно место.

Иѕвор: pravoslavno.rs