Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

Ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати (Мк.3,24)

Све док у нашој унутрашњости влада греховна једномисленост лукавства, у нама је снажно царство таме и греха.
Међутим, када благодат Божија ка себи привуче заробљени део духа, ослободивши га од поробљености, унутра долази до раздељења: гpex је на једној страни, а добро на другој.

Чим се човек свешћу и слободом везује за добро (што сачињава последицу пробуђења), грех губи сваку потпору и почиње да се разара.
Постојаност у предузетој доброј намери и трпљење у напорима сасвим разарају грех и истребљују га.

Унутра започиње царство добра и траје док се опет не прокраде нека зла помисао која, привукавши вољу, поново производи раздељење.
Ако зачетој греховној побуди даш места, сјединиш се са њом и спроведеш у дело – добро ћe опет почети да слаби, а зло да расте, све док га сасвим не истреби.

То је готово непрекидна историја унутрашњег живота код оних који су малодушни и немају постојану нарав.

Иѕвор: pravoslavno.rs