Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

Ево изиђе сејач да сеје (Мк.4,3).

Од времена кад је изишао на сетву, сејач не престаје да сеје.
У почетку је сам сејао, затим преко апостола, и најзад преко Божанственог Писма и богомудрих учитеља.

И до сада се свагде сеје реч истине Божије.
Ако си спреман да будеш добра земља, семе ћe неизоставно пасти: и посејано ће Господ да разрасте.

Како се, пак, показати добром земљом?
Пажњом и изучавањем речи Божије, саосећањем и љубављу према њој и спремношћу да се одмах у дело спроведе што се сазна.

При таквом настројењу, ни једна реч не остаје на површини душе, него свака улази унутра.
Сјединивши се са сродном грађом духа, она пушта корен и узраста.

Хранећи се, затим – одозго духовним наиласцима, а одоздо добрим жељама и трудом – она разраста у дрво, даје цвет и плод.
Сам је Бог тако устројио око нас и зато не можемо да се не чудимо нашој бесплодности.
А то је све због непажње и нерада.

Иѕвор: pravoslavno.rs