Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе – рече узетоме:
Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме (Лк.5,24).

Опраштање грехова је унутрашње, духовно чудо, а исцељење од раслабљености – спољашње, физичко чудо.
Овим догађајем се оправдава и утврђује прилив силе Божије у поредак наравственог света, као и у ток појава физичког света.

Последње се и чини ради првог, у коме је циљ свега.
Господ не врши насиље над слободом, већ уразумљује, побуђује, задивљује.

Најбоље средство за то је спољашње чудо.
Могућност таквог чуда лежи у постојању разумног створења, које поседује слободу.

Та веза је суштинска. Они који побијају натприродно Божије дејство на свет, уједно поричу и слободу човека.
Јер, последња неопходно захтева оно прво.

И обратно, они који исповедају истину дејства Божијег на свет, мимо природног тока појава, могу смело онима да кажу:
„Ми осећамо да смо слободни“.

Свест о слободи је исто тако силна и неодољива као и свест о постојању.
Слобода неопходно захтева непосредна промислитељска дејства Божија.

Последица тога је да њихово признање бива исто тако чврсто као и свест о слободи.

Иѕвор: pravoslavno.rs