Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

„Не судите, опраштајте, дајте“… (Лк.6,30-38) – на први поглед све сам губитак, и ниоткуда добитак.

Међутим, ево шта се обећава: ако не будеш осуђивао, и тебе неће осудити; ако будеш опраштао и теби ће се опростити; ако будеш давао, и теби ће се дати.
Сада тај добитак није видљив, али ће несумњиво доћи ономе који од срца учини указана лишавања.

Доћи ће, наиме, у час када се више од свега буде осећала потреба за неосуђеношћу и опроштајем.
Како ће се само он тада обрадовати, изненада се удостојивши таквих блага, и то, наочиглед, ни због чега!

И обратно, како ће жалити и туговати онај који у своје време није умео умесно да искористи своје наслеђе!
Тада би он све да опрости и да све разда.

Међутим, већ је касно.
Све, наиме, има своје време.

Не журе сви за таквом добити, која долази право у руке, премда готово увек после губитка.
Баци, по руској пословици, хлеб и со иза себе, и они ће се обрести испред тебе.

Вид деловања у показаним случајевима заиста личи на бацање.
Међутим, ту се не баца у пропаст, него у руке Божије.

А у тим рукама је сигурно очување.
И добијање из њих је несумњиво. Само додај веру и наду.

Иѕвор: pravoslavno.rs