Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим? (Лк.6,46).

Због чега га зову Господом, а не врше вољу Господњу, тј. због чега делима не признају Његово Господство?
Због тога што само језиком зову, а не и срцем.

Када би срце изговорило: „Господе, Ти си мој Господ“, у њему би пребивала пуна готовост да се повинује Ономе кога исповеда својим Господом.
Пошто тога нема, језик и дела се разилазе.

Међутим, дела су увек онаква какво је срце.
Шта, зар не треба ни звати: „Господе, Господе“?

Не, не то.
Неопходно је да се спољашњој речи придода и унутрашња реч, тј. осећање и расположење срца.

Седи и размисли о Господу и о самоме себи: ко је Господ, а ко си ти; шта је Господ за тебе учинио и чини; зашто живиш и докле ћеш живети…

Тада ћеш доћи до убеђења да се не може без испуњавања све воље Господње.
Нема нама другог пута.

То убеђење ће родити спремност да се на делу испуни оно што се говори речју „Господ“.
При таквој готовости пробудиће се и потреба за помоћу свише.

Са њом ће, пак, доћи и молитва:
„Господе, Господе! Помози и даруј нам силу да ходимо по вољи Твојој“.

Тада ће му наше призивање бити угодно.

Иѕвор: pravoslavno.rs