Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе (Лк.17,1). 

Ради се о томе да не треба живети без опрезности.
Треба добро да пазимо да некога не саблазнимо.
Разум се надима и ни на кога не гледа.

Међутим, унаоколо буди саблазни делом, а још више речју.
Саблазан расте и увеличава беду самог саблазнитеља.

Он то не осећа и још више шири саблазан.
Срећа да се претња Божија за саблазан овде на земљи готово и не испуњава, у очекивању исправљења.

Казна је одложена за Будући суд.
Тек тада ће саблазнитељи осетити колико је велико зло саблазан. Овде скоро нико и не мисли да ли својим речима и делима саблажњава или не саблажњава оне који га окружују.

Два греха, врло велика у очима Божијим, људи готово у потпуности занемарују: саблазан и осуђивање.

За саблазнитеља је, по речи Господњој, боље да није жив; онај, пак, који осуђује већ је осуђен.

Међутим ни један ни други уопште не не размишљају.
Чак не могу ни рећи да су грешни у нечем сличном.

Какво нас само ослепљење окружује и како неопрезно ходимо усред смрти!

Иѕвор: svetosavlje.org