Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17).

Како га, пак, примити као дете?
Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања.

Разумска анализа је непримењива у области вере.
Она може имати места само у ономе што јој претходи.

Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере.
Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе.

Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате.
Они је и прихватају, и прихвативши је, неће више да се одвоје од ње.

Исто се дешава са оним ко окуси пријатну и здраву храну: окусивши једном, он зна да је она хранљива и убраја је у ред оних намирница којима се храни.
У том убеђењу хемија му не помаже ни пре ни после.

Његово убеђење је засновано на личном искуству, које је непосредно.
Тако и онај који верује истинитост вере познаје непосредно.

Сама вера у њега усељава непоколебиво убеђење да је [реч о истинској] вери.
Како после тога да буде још и разумна?

Разумност вере се и састоји у томе што се непосредно зна да се ради о вери.
Разум само штети ствари, хладећи веру и слабећи живот по вери.

И што је најтеже – он се надима и одбија благодат Божију.

Тиме доводи до најгорег зла у хришћанском смислу.

Иѕвор: svetosavlje.org