Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Народ узвикује осана, а Господ плаче (Лк.19,38-41).
Не дешава ли се нешто слично и на нашим црквеним празницима?
Спољашњост је у оно време била празнична.

Међутим, Господ је видео оно што је невидљиво било присутно у душама и народ оценио достојним плача.
И код нас је оно што је видљиво на празницима увек свечано.
Али, да ли је код свих и унутрашње настројење такво?

Један уопште не схвата важност и значење празника; други једва нешто замагљено осећа, иако ништа јасно не види.
И тек понеки види и осећа и бива расположен достојно празника.

Наши празници односе много улагања.
Међутим, колико се од тога удељује Господу и братији? Или ништа или најнезнатнија ситница.

Готово све однесе стомак и сујета. Од Господа се то не може сакрити.
Није ни чудно ако Он, говорећи по људском, плаче док ми испуштамо празничне узвике.

Ето какви су искупљени, оправдани, усиновљени!..
Дали су завет, примили су обавезу да ходе у духу и да не удовољавају телесним похотама.

А, шта је на делу? Синови царства су гори од последњих слугу!..

Иѕвор: svetosavlje.org