Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Кесарево кесару, а Божије Богу (Лк.20,25).

Свакоме, значи, своје. У наше време уместо кесарево треба ставити „житејско“, и рећи:
„Житејско“ на једној страни, а Божије на другој.

Међутим, сви су се бацили једино на оно „житејско“, а Божије остављају иза себе. Због тога оно не само да не стоји на своме месту, тј. у првом плану, него се сасвим заборавља.
Последица тога, наводно ненамерног заборављања, јесте замагљивање у свести оног Божанског.

Затим већ следи нејасноћа његовог садржаја и његове основе.
Отуда слабост уверења и несталност вере, а затим и њено напуштање и утицаји свакаквих ветрова разних учења.

Тај пут проходи сваки понаособ када почне да занемарује оно што је Божанско; тим путем иде и заједница када у своме поретку почне да занемарује оно што Бог од ње захтева.
Када је Божије стављено у задњи план, у заједницу почиње да се усељава еманципација од Божијих захтева на умном, наравственом и естетичком плану, и секуларизација (тј. служење духу времена) политике, обичаја, забава, а затим и васпитања и свих установа.

У садашње време не мисле, не говоре и не пишу о ономе што је Божије.
То им чак ни на памет не пада у њиховим подухватима.
Зар је онда чудно што, при таквом настројењу, учења противна вери налазе пут ка друштву и што се оно приклања општем безверју?

Иѕвор: svetosavlje.org