Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Ученици су указивали Господу на лепоту храма и заветних поклона, а Он је рекао:

Доћи ћe дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути (Лк.21,6).

То је одлука о свему лепом овога света.
Споља, оно изгледа тврдо и вековечно, али ћеш за дан-два све изгубити из вида, као да ничег није ни било: лепота ће увенути, снага ће се истрошити, слава ће потамнети, умови ће се исцрпсти, одећа ће се поцепати.

Све у себи самоме носи силу распадања, која није као неко неразвијено семе, већ се налази у непрестаном дејству.
Све тече ка своме крају.
Пролази обличје овог света…

Човек ходи као призрак; сабира и не зна коме ћe припасти.
А ми се све усиљено трудимо, напрежемо се и главобољама нашим нема краја.

Срећемо око себе сталне поуке, а све се држимо свога.
Једном речју, слепи смо и ништа не видимо.

Да, истина је кад кажемо да смо слепи или заслепљени, јер ни себи нити ичему што нас окружује и што нама влада не видимо крај.
И шта још?

Чим нам је, како се нама чини, добро, уверени смо да стојимо тврдо, као на стени.
Међутим, наш положај пре подсећа на стојање на мочварном терену: ми само што нисмо пропали.

Међутим, ми то не осећамо, и предајемо се безбрижном наслађивању оним што пролази, као да ће свагда постојати.
Помолимо се да нам Господ отвори умне очи те да увидимо све онако како јесте, а не како се нама чини.

Иѕвор: svetosavlje.org