Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Четвртак 1.јануар)
Мисли Светог Теофана Затворника за овај дан поручују: „Где је слобода? Шта остаје од ње при таквом поретку догађаја? Ништа друго до призрак“.
Подели чланак са другима
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Историја тече и, чине се, неумољиво одређује појединачне догађаје.
Колико је само било припрема за прихватање Спаситеља!..
Најзад, дошао је и Његов најављивач – Јован.
И шта се збило? Са Јованом учинише шта хтедоше (Мк.9,13), а Син Човечији пострада и би унижен (Мк.9,12).
Ток догађаја није могао да се промени.
Тако је увек: текућа историја све вуче за собом. Међутим, поставља се питање:
„Где је слобода?
Шта остаје од ње при таквом поретку догађаја? Ништа друго до призрак“.
Тако, обично, расуђују фаталисти.
Ипак, свеопредељујућа неопходност тока догађаја нама се само причињава: у ствари, сви људски догађаји, и општи и појединачни, плод си слободних подухвата човека.
Оно опште тече како тече стога што сви или већина тако хоће.
И појединачно долази у сагласност са општим стога што овај или онај у појединачности тако хоће.
Доказ за то је очигледан: услед општег добра бивају и рђаве појединачности; и усред општег зла бивају добре појединачности.
И још: услед чврсто устројеног општег, рађају се појединачности које, разрастајући се и јачајући све више и више, најзад надваладавају и само опште и заузимају његово место.
Међутим, појединачности су увек дело слободе.
Шта је било заједничко између Хришћанства и карактера времена у коме се оно зачело?
Хришћанство је посејало неколико лица која нису била пород неопходног тока историје.
Оно је к себи привукло оне који имадоше жељу да га прихвате, надалеко се раширивши и поставши опште за тадашње човечанство: оно је било дело слободе.
Исто се дешава и у рђавом смеру.
Како се искварио запад?
Сам себе је искварио, будући да су људи, уместо од Јеванђеља, почели да се уче од незнабожаца и да примају њихове обичаје.
Најзад су се и искварили. Тако ће бити и код нас: почели смо и ми да се учимо од запада који је отпао од Христа Господа.
У себе примамо његов дух. То ће се завршити тиме што ћемо, слично њему, окренути леђа истинском Хришћанству.
Уколико усхтемо, прогнаћемо западну таму, а ако не – коначно ћемо се погрузити у њу.
Иѕвор: svetosavlje.org
Свети ТЕОФАН Затворник - Мисли за сваки дан (Четвртак 1.јануар)
Мисли Светог Теофана Затворника за овај дан поручују: „Где је слобода? Шта остаје од ње при таквом поретку догађаја? Ништа друго до призрак“.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Историја тече и, чине се, неумољиво одређује појединачне догађаје.
Колико је само било припрема за прихватање Спаситеља!..
Најзад, дошао је и Његов најављивач – Јован.
И шта се збило? Са Јованом учинише шта хтедоше (Мк.9,13), а Син Човечији пострада и би унижен (Мк.9,12).
Ток догађаја није могао да се промени.
Тако је увек: текућа историја све вуче за собом. Међутим, поставља се питање:
„Где је слобода?
Шта остаје од ње при таквом поретку догађаја? Ништа друго до призрак“.
Тако, обично, расуђују фаталисти.
Ипак, свеопредељујућа неопходност тока догађаја нама се само причињава: у ствари, сви људски догађаји, и општи и појединачни, плод си слободних подухвата човека.
Оно опште тече како тече стога што сви или већина тако хоће.
И појединачно долази у сагласност са општим стога што овај или онај у појединачности тако хоће.
Доказ за то је очигледан: услед општег добра бивају и рђаве појединачности; и усред општег зла бивају добре појединачности.
И још: услед чврсто устројеног општег, рађају се појединачности које, разрастајући се и јачајући све више и више, најзад надваладавају и само опште и заузимају његово место.
Међутим, појединачности су увек дело слободе.
Шта је било заједничко између Хришћанства и карактера времена у коме се оно зачело?
Хришћанство је посејало неколико лица која нису била пород неопходног тока историје.
Оно је к себи привукло оне који имадоше жељу да га прихвате, надалеко се раширивши и поставши опште за тадашње човечанство: оно је било дело слободе.
Исто се дешава и у рђавом смеру.
Како се искварио запад?
Сам себе је искварио, будући да су људи, уместо од Јеванђеља, почели да се уче од незнабожаца и да примају њихове обичаје.
Најзад су се и искварили. Тако ће бити и код нас: почели смо и ми да се учимо од запада који је отпао од Христа Господа.
У себе примамо његов дух. То ће се завршити тиме што ћемо, слично њему, окренути леђа истинском Хришћанству.
Уколико усхтемо, прогнаћемо западну таму, а ако не – коначно ћемо се погрузити у њу.
Иѕвор: svetosavlje.org
