Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе.

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Петак 3. седмице Великог поста

Безбожност пада у неправду (Прич.11,5).
Нечастивост (безбожност) је неправилан однос према Богу или потпуни богозаборав, који прати неверовање у постојање Божије и Његово промишљање о створеноме.

Друге душе, пак, будући стешњене притиском сличних нечастивих мисли, и желећи ипак да како-тако буду исправне личности, доносе решење:
6ићу праведан, частан и хуман, не бавећи се тиме да ли има неко изнад мене, који посматра, обавезује и тражи одговор за дела људска.

И шта бива?

Нема на њима благослова Божијег, јер га нису ни тражили, и дело њихово нема успеха.
Савест их свакодневно опомиње за дела или неправде, или због нечасности или нехуманости.

Они успевају да себе прикажу праведним једино пред људима.
Ради свога оправдања, ако је потребно, они и чињенице o6pћy, криво их тумачећи.

Ко је, међутим, чисте савести у својој унутрашњости, нема потребе за оправдавањем.
Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе.

О, кад би бар неко од њих савесно погледао на тај раздор и, схвативши откуда је, потрудио се да га отклони!
Он би и самог себе исправио и другима помогао да дођу у добар склад.

Иѕвор: svetosavlje.org

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе.

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Петак 3. седмице Великог поста

Безбожност пада у неправду (Прич.11,5).
Нечастивост (безбожност) је неправилан однос према Богу или потпуни богозаборав, који прати неверовање у постојање Божије и Његово промишљање о створеноме.

Друге душе, пак, будући стешњене притиском сличних нечастивих мисли, и желећи ипак да како-тако буду исправне личности, доносе решење:
6ићу праведан, частан и хуман, не бавећи се тиме да ли има неко изнад мене, који посматра, обавезује и тражи одговор за дела људска.

И шта бива?

Нема на њима благослова Божијег, јер га нису ни тражили, и дело њихово нема успеха.
Савест их свакодневно опомиње за дела или неправде, или због нечасности или нехуманости.

Они успевају да себе прикажу праведним једино пред људима.
Ради свога оправдања, ако је потребно, они и чињенице o6pћy, криво их тумачећи.

Ко је, међутим, чисте савести у својој унутрашњости, нема потребе за оправдавањем.
Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе.

О, кад би бар неко од њих савесно погледао на тај раздор и, схвативши откуда је, потрудио се да га отклони!
Он би и самог себе исправио и другима помогао да дођу у добар склад.

Иѕвор: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *