Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили: Ти си Христос (Мк.8, 29).
Подели чланак са другима
Седмица пета поста – Глувна
Субота 5. седмице Великог поста
Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили:
Ти си Христос (Мк.8, 29).
То исповедање није сазрело одједном.
Међутим, када је једном сазрело и настанило се у дубини срца, оно је постало извор његовог усмеравања.
Оно је било донекле помрачено смрћу Господа, али не и поколебано.
Будући васкрснуто у још већој мери Васкрсењем Господњим, оно је подстицало апостоле да током читавог живота проповедају целом свету.
И код сваког верујућег постоји тренутак када он из све своје снаге каже:
„Ти си Христос, Господ мој и Спаситељ.
Ти си спасење моје, светлост моја, сила моја, утеха моја, нада моја и живот вечни“.
Тада се дешава са њим исто што и са апостолом који је узвикивао:
„Ко ће нас раставити од љубави Христове!“.
Слично њему, он почиње да се „принуђава“ на све оно што је угодно Христу Господу, док не доспе у меру раста пуноте Његове.
Иѕвор: svetosavlje.org
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили: Ти си Христос (Мк.8, 29).
Седмица пета поста – Глувна
Субота 5. седмице Великог поста
Господ је упитао апостоле шта мисле о томе ко је Он. Кроз личност апостола Петра, они су одговорили:
Ти си Христос (Мк.8, 29).
То исповедање није сазрело одједном.
Међутим, када је једном сазрело и настанило се у дубини срца, оно је постало извор његовог усмеравања.
Оно је било донекле помрачено смрћу Господа, али не и поколебано.
Будући васкрснуто у још већој мери Васкрсењем Господњим, оно је подстицало апостоле да током читавог живота проповедају целом свету.
И код сваког верујућег постоји тренутак када он из све своје снаге каже:
„Ти си Христос, Господ мој и Спаситељ.
Ти си спасење моје, светлост моја, сила моја, утеха моја, нада моја и живот вечни“.
Тада се дешава са њим исто што и са апостолом који је узвикивао:
„Ко ће нас раставити од љубави Христове!“.
Слично њему, он почиње да се „принуђава“ на све оно што је угодно Христу Господу, док не доспе у меру раста пуноте Његове.
Иѕвор: svetosavlje.org
