Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).
Подели чланак са другима
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).
Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије.
Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа.
Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих.
Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења!
Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао.
И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао:
Да нећeтe и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу.
Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао.
Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног!
Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд.
Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити нa спасење – једини Бог зна.
Иѕвор: svetosavlje.org
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).
Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије.
Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа.
Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих.
Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења!
Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао.
И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао:
Да нећeтe и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу.
Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао.
Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног!
Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд.
Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити нa спасење – једини Бог зна.
Иѕвор: svetosavlje.org
