Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).

Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије.
Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа.

Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих.
Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења!

Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао.
И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао:

Да нећeтe и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу.

Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао.
Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног!

Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд.
Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити нa спасење – једини Бог зна.

 

Иѕвор: svetosavlje.org

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн.6,66).

Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије.
Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа.

Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих.
Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења!

Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао.
И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао:

Да нећeтe и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу.

Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао.
Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног!

Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд.
Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити нa спасење – једини Бог зна.

Иѕвор: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *