Седмица трећа – Раслабљеног
Уторак седмице треће

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Симон (врач) и сам поверова и крстивши се остаде код Филипа (Дап.8,13).

И веровао је и крстио се, а ништа од њега није испало.
Треба разумети да у устројству његове вере нешто није било у реду.

Искрена вера је одрицање од свога ума.
Ум треба да се оголи и да се као чиста табла принесе вери.

Она ће се тада на њему уписати онаква каква јесте, без икаквих примеса страних мисли и утицаја.
Међутим, када у уму остају његови ставови, по утиснућу вере појављује се мешавина утицаја: сазнање се ремети, налазећи се између утицаја вере и мудровања ума.

Такав је био и Симон – образац свих јеретика; такви су и сви који са својим мудровањем ступају у област вере, како раније, тако и сада.
Они се уплићу у веру, при чему од њих не излази ништа осим штете – за њих саме, ако пребивају у ћутању, или за друге – ако се та збрка не задржава само у њима, него излази на видело услед њихове жеђи да буду учитељи.

Одатле увек произилази одређена група људи која мање или више греши у односу на веру, и која пројављује несрећну увереност у непогрешивост и бедно призивање свих да стану у ред за њом.

Иѕвор: svetosavlje.org