Свети ЈОВАН Шангајски - У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и реч беше Бог
Реч Божија није оно што је реч људска. Реч Божија вечна је и свемогућа. Она је увек у Богу. Реч људска јест снага која му служи.
Подели чланак са другима
У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ, И РЕЧ БЕШЕ У БОГА, И РЕЧ БЕШЕ БОГ
На Литургији на дан Светлога Васкрса чита се почетак Јеванђеља по Јовану о Божанској Речи. Када све испуњава Светлост Васкрсења Христовог и небеса се сједињују са земљом у слављењу Победника над смрћу, Јеванђеље нам саопштава ко је Он: „У почетку (по старом преводу – од искона) бјеше Ријеч. “
О Речи се говорило још у Старом Завету: „Ријечју Господњом небеса се створише, и Духом уста Његовијех сва војска њихова“ (Пс. 33, 6), „Посла Ријеч Своју и исцијели их“ (Пс. 106, 20). Посебно живописно и упечатљиво о моћном деловању Ријечи Божије је речено у књизи Премудрости Соломонове.
Па ипак, старозаветни људи су под Речју Божијом подразумевали само пројављивање воље и деловања Божијег. А сада Јован доноси благу вест да Реч Божија јесте Сам Син Божији Јединородни, Друго Лице Свете Тројице.
Зашто се Син Божији исто тако назива Речју?
Зато што кроз Њега Отац изражава Своју вољу.
Реч Божија није оно што је реч људска. Човек речју изражава своје мисли и жеље. Али реч коју човек каже утишава се и ишчезава. Жеља која се њоме изражава понекад се испуњава, а често остаје неиспуњена.
Реч Божија вечна је и свемогућа. Она је увек у Богу. Реч људска јест снага која му служи. Реч Божија јесте Друго Лице Свете Тројице. Она је Сама Бог.
Бог Реч јесте Син Божији и воли Оца и све добровољно твори по вољи Његовој. Прецизније – они имају исту вољу.
Бог Отац воли Сина Свога и све ствара кроз Њега. Ништа Отац не начини независно од Сина. „Све кроз њега постаде.
“ Све је кроз Њега почело да постоји и без Њега ништа не дође у постојање, што постоји: „Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало“ (Јн. 1, 3). (Као што је речено у 2. члану Символа Вере. ) Када се у књизи Постања каже да приликом стварања света Бог „рече нека буде свјетлост, рече нека буде сухо /земља/“, онда то значи да је Бог пожелео да створи светлост, земљу и остало, и да је Реч, Син Његов, то извршила.
Реч Божија даје живот. Он је извор живота: „У Њему бјеше живот и живот бјеше свјетлост људима. “
Реч Божија јесте Светлост, кроз Њега се објављује Бог Отац и саопштава Своју божанску вољу: „Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет“ (Јн. 1, 9).
Ову Светлост не може да сакрије никаква тама: „И свјетлост свијетли у тами и тама је не обузе. “
Мрак греха је завладао човечанством после првородног греха, али није могао да сакрије Божанску Светлост.
У складу са вољом Очевом, Син Божији је освештао свет, сишавши на земљу и оваплотивши се. „И Ријеч постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1, 14).
Од Бога бејаше послат Јован Претеча да Му припреми пут у срца људска. Он је проповедао о Христу и позивао да се верује у Њега, јер је Он Син Божији.
Давно пре тога преко Мојсија је био дат Закон.
Али Закон, ограничавајући зло, није могао да спасе људе. Извршавајући Закон на спољашњи начин, људи су остали пуни зла у себи. Зато свет није препознао Свога Творца што је дошао на земљу, Сина Божијег: „У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна; својима дође и своји га не примише“ (Јн. 10-11). Поштоваоци Закона нису прихватили Реч оваплоћену, јер им неподношљива беше Светлост Његова.
Али Извор Живота, Кога они смрти предадоше, сишавши у ад уништи га, таму растера Својом Божанском Светлошћу.
Васкрснувши из мртвих, Христос отвори двери Царства Славе Своје свима који у Њега верују. Они који повероваше у оваплоћеног Сина Божијег примише Га у душу своју и срцем постају деца Божија. Благодат Божија духовно их препорађа, улазећи у њих и дајући снагу да љубе Истину и творе вољу Господњу. „А онима који Га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово“ (Јн. 12).
Они које благодат препороди, ако до краја земног живота у њој остану и наставе да иду путем што га показа Христос, Светлост истинска, постају достојни да приме од Њега нови дар: они ће вечно задовољство имати у Царству Оца Небеског посматрајући Славу Сина Његовог Јединородног, Славу која превазилази све на свету, и осећаће при томе радост и блаженство неописиво.
Иста вечита Реч Божија, која створи свет, спасе и препороди за нови, радосни живот род људски својим Оваплоћењем и Васкрсењем.
Светло Васкрсење је победа Бога Речи, дан победе његове над паклом и смрћу, почетак живота новог и весеља вечног, што нам их поклони.
Речи сабеспочетној Оцу и Духу, од Дјеве рођеној ради спасења нашег, запојмо, верни, и поклонимо се, јер нас удостоји да се у плоти на Крст узнесе, и смрт поднесе, и да умрле васкрсне славним Својим Васкрсењем.
Јединородни Сине и Речи Божија, Који си бесмртан, смрћу смрт победио, Један јеси од Свете Тројице, по слави раван Оцу и Светоме Духу, спаси нас.
Извор: svetosavlje.org
Свети ЈОВАН Шангајски - У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и реч беше Бог
Реч Божија није оно што је реч људска. Реч Божија вечна је и свемогућа. Она је увек у Богу. Реч људска јест снага која му служи.
У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ, И РЕЧ БЕШЕ У БОГА, И РЕЧ БЕШЕ БОГ
На Литургији на дан Светлога Васкрса чита се почетак Јеванђеља по Јовану о Божанској Речи. Када све испуњава Светлост Васкрсења Христовог и небеса се сједињују са земљом у слављењу Победника над смрћу, Јеванђеље нам саопштава ко је Он: „У почетку (по старом преводу – од искона) бјеше Ријеч. “
О Речи се говорило још у Старом Завету: „Ријечју Господњом небеса се створише, и Духом уста Његовијех сва војска њихова“ (Пс. 33, 6), „Посла Ријеч Своју и исцијели их“ (Пс. 106, 20). Посебно живописно и упечатљиво о моћном деловању Ријечи Божије је речено у књизи Премудрости Соломонове.
Па ипак, старозаветни људи су под Речју Божијом подразумевали само пројављивање воље и деловања Божијег. А сада Јован доноси благу вест да Реч Божија јесте Сам Син Божији Јединородни, Друго Лице Свете Тројице.
Зашто се Син Божији исто тако назива Речју?
Зато што кроз Њега Отац изражава Своју вољу.
Реч Божија није оно што је реч људска. Човек речју изражава своје мисли и жеље. Али реч коју човек каже утишава се и ишчезава. Жеља која се њоме изражава понекад се испуњава, а често остаје неиспуњена.
Реч Божија вечна је и свемогућа. Она је увек у Богу. Реч људска јест снага која му служи. Реч Божија јесте Друго Лице Свете Тројице. Она је Сама Бог.
Бог Реч јесте Син Божији и воли Оца и све добровољно твори по вољи Његовој. Прецизније – они имају исту вољу.
Бог Отац воли Сина Свога и све ствара кроз Њега. Ништа Отац не начини независно од Сина. „Све кроз њега постаде.
“ Све је кроз Њега почело да постоји и без Њега ништа не дође у постојање, што постоји: „Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало“ (Јн. 1, 3). (Као што је речено у 2. члану Символа Вере. ) Када се у књизи Постања каже да приликом стварања света Бог „рече нека буде свјетлост, рече нека буде сухо /земља/“, онда то значи да је Бог пожелео да створи светлост, земљу и остало, и да је Реч, Син Његов, то извршила.
Реч Божија даје живот. Он је извор живота: „У Њему бјеше живот и живот бјеше свјетлост људима. “
Реч Божија јесте Светлост, кроз Њега се објављује Бог Отац и саопштава Своју божанску вољу: „Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет“ (Јн. 1, 9).
Ову Светлост не може да сакрије никаква тама: „И свјетлост свијетли у тами и тама је не обузе. “
Мрак греха је завладао човечанством после првородног греха, али није могао да сакрије Божанску Светлост.
У складу са вољом Очевом, Син Божији је освештао свет, сишавши на земљу и оваплотивши се. „И Ријеч постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1, 14).
Од Бога бејаше послат Јован Претеча да Му припреми пут у срца људска. Он је проповедао о Христу и позивао да се верује у Њега, јер је Он Син Божији.
Давно пре тога преко Мојсија је био дат Закон.
Али Закон, ограничавајући зло, није могао да спасе људе. Извршавајући Закон на спољашњи начин, људи су остали пуни зла у себи. Зато свет није препознао Свога Творца што је дошао на земљу, Сина Божијег: „У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна; својима дође и своји га не примише“ (Јн. 10-11). Поштоваоци Закона нису прихватили Реч оваплоћену, јер им неподношљива беше Светлост Његова.
Али Извор Живота, Кога они смрти предадоше, сишавши у ад уништи га, таму растера Својом Божанском Светлошћу.
Васкрснувши из мртвих, Христос отвори двери Царства Славе Своје свима који у Њега верују. Они који повероваше у оваплоћеног Сина Божијег примише Га у душу своју и срцем постају деца Божија. Благодат Божија духовно их препорађа, улазећи у њих и дајући снагу да љубе Истину и творе вољу Господњу. „А онима који Га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у Име Његово“ (Јн. 12).
Они које благодат препороди, ако до краја земног живота у њој остану и наставе да иду путем што га показа Христос, Светлост истинска, постају достојни да приме од Њега нови дар: они ће вечно задовољство имати у Царству Оца Небеског посматрајући Славу Сина Његовог Јединородног, Славу која превазилази све на свету, и осећаће при томе радост и блаженство неописиво.
Иста вечита Реч Божија, која створи свет, спасе и препороди за нови, радосни живот род људски својим Оваплоћењем и Васкрсењем.
Светло Васкрсење је победа Бога Речи, дан победе његове над паклом и смрћу, почетак живота новог и весеља вечног, што нам их поклони.
Речи сабеспочетној Оцу и Духу, од Дјеве рођеној ради спасења нашег, запојмо, верни, и поклонимо се, јер нас удостоји да се у плоти на Крст узнесе, и смрт поднесе, и да умрле васкрсне славним Својим Васкрсењем.
Јединородни Сине и Речи Божија, Који си бесмртан, смрћу смрт победио, Један јеси од Свете Тројице, по слави раван Оцу и Светоме Духу, спаси нас.
Извор: svetosavlje.org
