Спомен свете Царице ПЛАКИЛЕ; Страдање МАКАРИЈА монаха
Света Плакила беше супруга цара Теодосија Великог. Она беше истинита хришћанка и по уму и по делима.
Подели чланак са другима
СПОМЕН СВЕТЕ ПЛАКИЛЕ ЦАРИЦЕ, супруге Теодосија Великог
Света Плакила беше супруга цара Теодосија Великог (378. 395. г.).
Она беше истинита хришћанка и по уму и по делима.
Имајући земаљско царство, она је свим бићем тежила небеском царству.
Благодарност своју Богу за добра која јој је чинио, она је изражавала непрекидно чинећи добро људима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Помажући их свестрано, она је то увек чинила сама, без икакве пратње, коју није хтела имати уза се, да би добра дела њена остала у тајности.
Одлазила у куће бедних и болесних, и не само снабдевала их свима потребама, него им је својим рукама кувала и служила им.
Кад су јој неки говорили, да се то не слаже са њеним царским достојанством, она је одговарала:
„Царском звању које имам приличи да помаже новцем; а мени опет царици приличи да моје личне трудове око невољних ја дајем Богу који је благоизволео дати мени царско звање“.
Тако служећи Богу целог живота молитвом, уздржањем, самилосном љубављу према беднима и невољнима и смиреним дворењем болесника, света предаде богољубиву и човекољубиву душу своју Господу Христу, коме је служила.
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ НОВОГ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА МАКАРИЈА МОНАХА
Одакле је преподобни Макарије и ко су му родитељи, није познато. Зна се само да је био ученик свјатјејшег патријарха цариградског Нифонта,[16] када се овај бавио на подвигу безмолствовања у Ватопеду, у Светој Гори. Налазећи се поред светог Нифонта, преподобни Макарије беше подражавалац његових подвига и узвишеног анђелског живота. Међутим у Макарија се роди пламена жеља да живот свој заврши мучеништвом за Господа. Не могући одолети тој пламеној жељи срца свога, он је откри светом Нифонту, који је тада безмолствовао у манастиру Ватопеду, пошто је по други пут био уклоњен са престола цариградског. Саслушавши Макарија, и прозорљивим духом својим провидећи у томе дејство воље Божје, свети Нифонт му кратко рече: „Чедо, иди са Богом на пут светих мученика; Господ ће испунити жељу твоју, и по Својој неисказаној милости, дароваће ти венац мучеништва“. – Очитавши му молитву за пуг и осенивши га знаком часнога крста, патријарх га загрли и отпусти с миром.
Блажени Макарије, наоружан попутним молитвама светог Нифонта, удаљи се са Свете Горе у Солун. Тамо улучи прилику и упаде међу мноштво муслимана који су седели и разговарали, и поче им исповеднички говорити, да је Христос – Син Божји, савршени Бог и човек, који је ради спасења нашег сишао с неба. Затим им стаде објашњавати истинитост вере хришћанске. Видећи овакву смелост монахову, избезумљени Турци се бацише на њега, бише га штаповима, бодоше ножевима толико да је из његових рана крв потоцима текла; напослетку га вргоше у тамницу.
Сутрадан се сабраше Турци, изведоше мученика на свој суд, и стадоше му ласкати, трудећи се да га обећавањем дарова приволе да напусти Христову веру и прими ислам. На то преподобни Макарије кликну Турцима: „О, кад би ви познали истину и истинитост хришћанске вере, крстили се у име Оца и Сина и Светога Духа, и оставили своју заблуду!“ – Но чим то он изговори, Турци га дохватише и стадоше бити, и ударати ножем , па му најзад одсекоше чесну главу. Тако преподобни предаде дух свој Господу. У том часу свети Нифонт виде Духом Светим из Ватопеда мученичку смрт блаженог Макарија и рече свом друго.м ученику: „Знај, чедо, да твој сабрат Макарије сконча данас мученички, и узноси се на небо ликујући и радујући се о Господу. Молитвама његовим нека се и ми удостојимо небеског блаженства. Амин“.
Преподобни Макарије пострада 14. септембра 1527. године у Солуну.
СПОМЕН ПРЕИОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ МАРИЈЕ ТАРСИЈСКЕ
Два монаха дођоше из пустиње послом у град Тарс и одседоше у гостионици ради преноћишта. По промислу Божјем, ушавши у гостионицу. они затекоше ту три младића и са њима блудницу, и збуњени седоше. И један од њих извади из торбе Еванђеље и стаде читати. А блудница кад виде старца да чита, остави младиће, приђе старцу и седе поред њега. Старац је одгурну рекавши: Бестидна сладостраснице, како се не стидиш да нам приђеш и да седнеш поред нас? – А она одговори: Оче, немој се гадити мене, иако сам препуна свакојаких грехова, јер и Господ Бог, Владатељ свих, не одгурну блудницу која дође к Њему. – Старац јој рече: А л и се та блудница од Христа не поврати на грех. – На то она рече старцу: Надам се и ја на Сина Бога живога, да се од овога часа ни ја нећу повратити гресима, ако ме упутите на пут покајања. – Они јој рекоше да ће се она спасти, ако их буде послушала.
Тада она остави младиће, и сву своју имовину, па пође са старцима. Они је одведоше у женски манастир; ошишаше је, и предавши је игуманији отидоше. А блудници беше име Марија. И проведе Марија у покајању све до старости, и стече велике врлине, те се и за живота удостоји чинити чудеса. И у дубокој старости она се упокоји с миром.
СПОМЕН СВЕТОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА, архиепископа Цариградског
На данашњи дан 14. септембра 407. године упокојио се у месту Коману у Малој Азији овај велики светионик Цркве Божје и васељенски учитељ и јерарх Христов. Међутим због величине празника Крстовдана празновање Златоустовог спомена пренето је на два месеца касније, 13. новембра.
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ТЕОКЛИСА
За веру у Христа Господа скончао од мача.
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ВАЛЕРИЈАНА, МАЛОГ ДЕТЕТА
Валеријан мало дете пострадао за Господа мачем посечен, и доби од Великога Бога велики венац на небу.
СПОМЕН СВЕТОГ
ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Свети шести Васељенски Сабор 170. Св. Отаца би одржан у Цариграду 680.-681. године, против јереси Монотелитске. Спомен овог светог Сабора врши се 16. јула, заједно са осталих првих пет Васељенских Сабора. У неким пак Синаксарима спомиње се овај Сабор 23. јануара, а у некима данас.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Спомен свете Царице ПЛАКИЛЕ; Страдање МАКАРИЈА монаха
Света Плакила беше супруга цара Теодосија Великог. Она беше истинита хришћанка и по уму и по делима.
СПОМЕН СВЕТЕ ПЛАКИЛЕ ЦАРИЦЕ, супруге Теодосија Великог
Света Плакила беше супруга цара Теодосија Великог (378. 395. г.).
Она беше истинита хришћанка и по уму и по делима.
Имајући земаљско царство, она је свим бићем тежила небеском царству.
Благодарност своју Богу за добра која јој је чинио, она је изражавала непрекидно чинећи добро људима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Помажући их свестрано, она је то увек чинила сама, без икакве пратње, коју није хтела имати уза се, да би добра дела њена остала у тајности.
Одлазила у куће бедних и болесних, и не само снабдевала их свима потребама, него им је својим рукама кувала и служила им.
Кад су јој неки говорили, да се то не слаже са њеним царским достојанством, она је одговарала:
„Царском звању које имам приличи да помаже новцем; а мени опет царици приличи да моје личне трудове око невољних ја дајем Богу који је благоизволео дати мени царско звање“.
Тако служећи Богу целог живота молитвом, уздржањем, самилосном љубављу према беднима и невољнима и смиреним дворењем болесника, света предаде богољубиву и човекољубиву душу своју Господу Христу, коме је служила.
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ НОВОГ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА МАКАРИЈА МОНАХА
Одакле је преподобни Макарије и ко су му родитељи, није познато. Зна се само да је био ученик свјатјејшег патријарха цариградског Нифонта,[16] када се овај бавио на подвигу безмолствовања у Ватопеду, у Светој Гори. Налазећи се поред светог Нифонта, преподобни Макарије беше подражавалац његових подвига и узвишеног анђелског живота. Међутим у Макарија се роди пламена жеља да живот свој заврши мучеништвом за Господа. Не могући одолети тој пламеној жељи срца свога, он је откри светом Нифонту, који је тада безмолствовао у манастиру Ватопеду, пошто је по други пут био уклоњен са престола цариградског. Саслушавши Макарија, и прозорљивим духом својим провидећи у томе дејство воље Божје, свети Нифонт му кратко рече: „Чедо, иди са Богом на пут светих мученика; Господ ће испунити жељу твоју, и по Својој неисказаној милости, дароваће ти венац мучеништва“. – Очитавши му молитву за пуг и осенивши га знаком часнога крста, патријарх га загрли и отпусти с миром.
Блажени Макарије, наоружан попутним молитвама светог Нифонта, удаљи се са Свете Горе у Солун. Тамо улучи прилику и упаде међу мноштво муслимана који су седели и разговарали, и поче им исповеднички говорити, да је Христос – Син Божји, савршени Бог и човек, који је ради спасења нашег сишао с неба. Затим им стаде објашњавати истинитост вере хришћанске. Видећи овакву смелост монахову, избезумљени Турци се бацише на њега, бише га штаповима, бодоше ножевима толико да је из његових рана крв потоцима текла; напослетку га вргоше у тамницу.
Сутрадан се сабраше Турци, изведоше мученика на свој суд, и стадоше му ласкати, трудећи се да га обећавањем дарова приволе да напусти Христову веру и прими ислам. На то преподобни Макарије кликну Турцима: „О, кад би ви познали истину и истинитост хришћанске вере, крстили се у име Оца и Сина и Светога Духа, и оставили своју заблуду!“ – Но чим то он изговори, Турци га дохватише и стадоше бити, и ударати ножем , па му најзад одсекоше чесну главу. Тако преподобни предаде дух свој Господу. У том часу свети Нифонт виде Духом Светим из Ватопеда мученичку смрт блаженог Макарија и рече свом друго.м ученику: „Знај, чедо, да твој сабрат Макарије сконча данас мученички, и узноси се на небо ликујући и радујући се о Господу. Молитвама његовим нека се и ми удостојимо небеског блаженства. Амин“.
Преподобни Макарије пострада 14. септембра 1527. године у Солуну.
СПОМЕН ПРЕИОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ МАРИЈЕ ТАРСИЈСКЕ
Два монаха дођоше из пустиње послом у град Тарс и одседоше у гостионици ради преноћишта. По промислу Божјем, ушавши у гостионицу. они затекоше ту три младића и са њима блудницу, и збуњени седоше. И један од њих извади из торбе Еванђеље и стаде читати. А блудница кад виде старца да чита, остави младиће, приђе старцу и седе поред њега. Старац је одгурну рекавши: Бестидна сладостраснице, како се не стидиш да нам приђеш и да седнеш поред нас? – А она одговори: Оче, немој се гадити мене, иако сам препуна свакојаких грехова, јер и Господ Бог, Владатељ свих, не одгурну блудницу која дође к Њему. – Старац јој рече: А л и се та блудница од Христа не поврати на грех. – На то она рече старцу: Надам се и ја на Сина Бога живога, да се од овога часа ни ја нећу повратити гресима, ако ме упутите на пут покајања. – Они јој рекоше да ће се она спасти, ако их буде послушала.
Тада она остави младиће, и сву своју имовину, па пође са старцима. Они је одведоше у женски манастир; ошишаше је, и предавши је игуманији отидоше. А блудници беше име Марија. И проведе Марија у покајању све до старости, и стече велике врлине, те се и за живота удостоји чинити чудеса. И у дубокој старости она се упокоји с миром.
СПОМЕН СВЕТОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА, архиепископа Цариградског
На данашњи дан 14. септембра 407. године упокојио се у месту Коману у Малој Азији овај велики светионик Цркве Божје и васељенски учитељ и јерарх Христов. Међутим због величине празника Крстовдана празновање Златоустовог спомена пренето је на два месеца касније, 13. новембра.
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ТЕОКЛИСА
За веру у Христа Господа скончао од мача.
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ВАЛЕРИЈАНА, МАЛОГ ДЕТЕТА
Валеријан мало дете пострадао за Господа мачем посечен, и доби од Великога Бога велики венац на небу.
СПОМЕН СВЕТОГ
ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
Свети шести Васељенски Сабор 170. Св. Отаца би одржан у Цариграду 680.-681. године, против јереси Монотелитске. Спомен овог светог Сабора врши се 16. јула, заједно са осталих првих пет Васељенских Сабора. У неким пак Синаксарима спомиње се овај Сабор 23. јануара, а у некима данас.
ИЗВОР: svetosavlje.org
