12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 
13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. 

14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. 
15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. 

16. Али очи њихове беху задржане да га не познају. 
17. А он им рече: „Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?“ 

18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?“ 
19. И рече им: „Шта?“ А они му рекоше: „О Исусу Назарећанину, који беше човек пророк, силан на делу и у речи пред Богом и свим народом; 

20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? 
21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 

22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 
23. па не нашавши тело његово, дођоше говорећи да су виделе и појаву анђела који говораху да је он жив. 

24. И неки од наших отиђоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видеше.“ 
25. А он им рече: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! 

26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?“ 
27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 

28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 
29. А они га устављаху говорећи: „Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече.“ И уђе да остане с њима. 

30. И док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им. 
31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 

32. И рекоше они један другоме: „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“ 
33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бејаху с њима. 

34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 
35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хлеба.

Извор: pravoslavno.rs