1. А у Кесарији неки човек, ио имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска,

2. Побожан и богобојазан са целим домом својим, којије чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу,

3. Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега где уђе к њему и рече му: Корнилије!

4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.

5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра.

6. Он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.)

7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих иједног побожног војника од оних који бејаху стално уз њега.

8. И казавши им све посла их у Јопу.

9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се Граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа.

10. И огладне, и хтеде да једе, и кад му они готовљаху, наиђе на њега занос (иступљење).

11. И виде небо отворено и сасуд некакав Где силази из њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу.

12. У коме бејаху све четвороножне животиње на земљи, и звериње, и гмизавци, и птице небеске.

13. И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи.

14. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто.

15. И опет глас њему подруги пут: Што је Бог очистио, ти не погани!

16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.