5. А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. 

6. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; 

7. јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише. 

8. И би велика радост у граду ономе. 

9. А беше отпре у граду неки човек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико. 

10. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: „Ово је велика сила Божија.“ 

11. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао. 

12. Но када повероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. 

13. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика где се збивају, дивљаше се врло. 

14. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована. 

15. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; 

16. јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. 

17. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.