21. А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: „Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли?“ 

22. А они рекоше: „Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује речи од тебе. 

23. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која беху из Јопе пођоше с њим. 

24. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. 

25. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. 

26. А Петар га подиже говорећи: „Устани, и ја сам само човек.“ 

27. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се беху сабрали, 

28. И рече им: „Ви знате како је забрањено човеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човека не треба звати поганим или нечистим. 

29. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали?“ 

30. А Корнилије рече: „Пре четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бех на молитви у кући својој; и гле, човек стаде преда ме у хаљини сјајној, 

31. и рече: ‘Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. 

32. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти.’ 

33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповеђено.