Како је преподобна Марија Египћанка ходала по води
Утом он виде, јер ноћ беше пуна месечине, како она осени крсним знаком Јордан, и пође по води, и ходећи поврх воде иђаше к њему.
Подели чланак са другима
Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година.
И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима.
Приближи се Велики Четвртак, Зосима учини по завештању: метну у малу чашу Свето Причешће, пречисто Тело и Крв Христа Бога нашег, па то стави у корпу.
Осим тога узе мало сувих смокава и урми, и мало сочива расквашена у води, и касно увече оде на уговорено место, и седе на обали Јордана чекајући преподобну.
Иако светитељке дуго немаше, Зосима не задрема већ неуморно гледаше ка пустињи, очекујући да угледа оно што је свесрдно желео.
И седећи тако, старац говораше у себи: Да је моја недостојност не спречи да дође, или је већ долазила и вратила се пошто ме није нашла?
Тако размишљајући старац уздахну и заплака, па подигавши очи к небу мољаше Бога говорећи: Господе, не лиши ме да поново видим оно лице које си ме удостојио видети, да не бих отишао празан, носећи грехе своје на осуду своју.
– Пошто се тако са сузама помоли, он опет стаде размишљати у себи: Шта ће бити ако и дође, јер чамца нема?
Како ће прећи Јордан и доћи к мени недостојном? Тешко мојој недостојности! Тешко мени, ако будем лишен таквог добра!
Док старац тако премишљаше, гле, појави се преподобна и застаде на оној страни реке откуда је долазила.
Зосима устаде сав радостан и весео, хвалећи Бога.
Али га опет стаде мучити мисао, како ће она прећи Јордан.
Утом он виде, јер ноћ беше пуна месечине, како она осени крсним знаком Јордан, и пође по води, и ходећи поврх воде иђаше к њему.
Он хтеде да јој се поклони, но светитељка му, још идући по води, забрани говорећи:
Шта то чиниш, аво, ти – свештеник, па још носиш Божанске Тајне!
– И он је послуша.
А кад она сиђе с воде, рече старцу:
Благослови, оче, благослови!
А он одговарајући јој с трепетом, рече:
Заиста је Бог истинит, обећавши да ће уподобити Себи оне који очишћују себе по моћи својој.
Слава Теби, Христе Боже наш, што си ми преко ове слушкиње Своје показао колико сам далеко од правог савршенства.
Кад он то изговори, она га замоли да прочита Символ свете вере:
Вјерују во јединаго Бога, и Молитву Господњу: Оче наш, иже јеси на небесјех.
И кад он то учини, светитељка се причести пречистим и животворним Тајнама Христовим, и по обичају целива старца.
Затим, подигавши руке к небу, она уздахну, заплака и завапи; Сада отпусти с миром слушкињу Своју, Господе, јер очи моје видеше спасење Твоје!
– И онда се обрати старцу: Опрости, аво Зосимо, молим те испуни ми још једну жељу: Иди сада у свој манастир, чуван Божјим миром, а идуће године доћи опет на онај поток где први пут разговарасмо. Дођи, молим те, дођи ради Господа, и опет ћеш ме видети, као што хоће Господ. – А он јој на то рече: Желео бих, ако је могуће, да идем за тобом и гледам твоје чесно лице.
Но молим те, испуни мени старцу ову једину молбу: узми мало од хране што донесох овамо. И рекавши то, понуди јој оно што беше донео у корпи. Она прстима узе три зрна сочива, метну их у уста, и рече: Доста је ово благодати духовној која чува неоскврњену природу душе.
– И опет се обрати старцу: Моли Господа за мене, оче мој, моли, спомињући свагда мене бедницу!
А он се поклони пред ногама њеним, и мољаше је да се моли Богу за Цркву и за цареве и за њега.
Ово измоливши од ње са сузама, остави је да иде, а сам јецаше и ридаше; јер не смејаше је дуго задржавати, иако је желео, пошто је она незадржљиво хтела да иде.
И она, осенивши опет Јордан крсним знаком, пређе га идући поврх воде, као и први пут.
Онда се старац врати, обузет радошћу и страхом великим.
Усто кораше себе и жаљаше што не дознаде име преподобне.
Али се утеши надом да ће га дознати идуће године.
Извор: Из житија ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ
МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ
svetosavlje.org
Како је преподобна Марија Египћанка ходала по води
Утом он виде, јер ноћ беше пуна месечине, како она осени крсним знаком Јордан, и пође по води, и ходећи поврх воде иђаше к њему.
Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година.
И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима.
Приближи се Велики Четвртак, Зосима учини по завештању: метну у малу чашу Свето Причешће, пречисто Тело и Крв Христа Бога нашег, па то стави у корпу.
Осим тога узе мало сувих смокава и урми, и мало сочива расквашена у води, и касно увече оде на уговорено место, и седе на обали Јордана чекајући преподобну.
Иако светитељке дуго немаше, Зосима не задрема већ неуморно гледаше ка пустињи, очекујући да угледа оно што је свесрдно желео.
И седећи тако, старац говораше у себи: Да је моја недостојност не спречи да дође, или је већ долазила и вратила се пошто ме није нашла?
Тако размишљајући старац уздахну и заплака, па подигавши очи к небу мољаше Бога говорећи: Господе, не лиши ме да поново видим оно лице које си ме удостојио видети, да не бих отишао празан, носећи грехе своје на осуду своју.
– Пошто се тако са сузама помоли, он опет стаде размишљати у себи: Шта ће бити ако и дође, јер чамца нема?
Како ће прећи Јордан и доћи к мени недостојном? Тешко мојој недостојности! Тешко мени, ако будем лишен таквог добра!
Док старац тако премишљаше, гле, појави се преподобна и застаде на оној страни реке откуда је долазила.
Зосима устаде сав радостан и весео, хвалећи Бога.
Али га опет стаде мучити мисао, како ће она прећи Јордан.
Утом он виде, јер ноћ беше пуна месечине, како она осени крсним знаком Јордан, и пође по води, и ходећи поврх воде иђаше к њему.
Он хтеде да јој се поклони, но светитељка му, још идући по води, забрани говорећи:
Шта то чиниш, аво, ти – свештеник, па још носиш Божанске Тајне!
– И он је послуша.
А кад она сиђе с воде, рече старцу:
Благослови, оче, благослови!
А он одговарајући јој с трепетом, рече:
Заиста је Бог истинит, обећавши да ће уподобити Себи оне који очишћују себе по моћи својој.
Слава Теби, Христе Боже наш, што си ми преко ове слушкиње Своје показао колико сам далеко од правог савршенства.
Кад он то изговори, она га замоли да прочита Символ свете вере:
Вјерују во јединаго Бога, и Молитву Господњу: Оче наш, иже јеси на небесјех.
И кад он то учини, светитељка се причести пречистим и животворним Тајнама Христовим, и по обичају целива старца.
Затим, подигавши руке к небу, она уздахну, заплака и завапи; Сада отпусти с миром слушкињу Своју, Господе, јер очи моје видеше спасење Твоје!
– И онда се обрати старцу: Опрости, аво Зосимо, молим те испуни ми још једну жељу: Иди сада у свој манастир, чуван Божјим миром, а идуће године доћи опет на онај поток где први пут разговарасмо. Дођи, молим те, дођи ради Господа, и опет ћеш ме видети, као што хоће Господ. – А он јој на то рече: Желео бих, ако је могуће, да идем за тобом и гледам твоје чесно лице.
Но молим те, испуни мени старцу ову једину молбу: узми мало од хране што донесох овамо. И рекавши то, понуди јој оно што беше донео у корпи. Она прстима узе три зрна сочива, метну их у уста, и рече: Доста је ово благодати духовној која чува неоскврњену природу душе.
– И опет се обрати старцу: Моли Господа за мене, оче мој, моли, спомињући свагда мене бедницу!
А он се поклони пред ногама њеним, и мољаше је да се моли Богу за Цркву и за цареве и за њега.
Ово измоливши од ње са сузама, остави је да иде, а сам јецаше и ридаше; јер не смејаше је дуго задржавати, иако је желео, пошто је она незадржљиво хтела да иде.
И она, осенивши опет Јордан крсним знаком, пређе га идући поврх воде, као и први пут.
Онда се старац врати, обузет радошћу и страхом великим.
Усто кораше себе и жаљаше што не дознаде име преподобне.
Али се утеши надом да ће га дознати идуће године.
Извор: Из житија ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ
МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ
svetosavlje.org
