
Свети преподобни Исаак Сирин II – Чудеса која учини у Италији
Преподобни Исаак није био родом из Италије, али ми ћемо казивати она чудеса његова која он учини у Италији.
Крочите у Царство Благих Речи
Крочите у Царство Благих Речи
ЧУДА ГОСПОДЊА на сајту СПАСОВДАН. Задиви се и прослави Бога.
Тамо где је вера тамо су и чуда, тамо где нема вере тамо нема ни чуда.

Преподобни Исаак није био родом из Италије, али ми ћемо казивати она чудеса његова која он учини у Италији.

И заиста, у подне наредног дана, тај брат, боравећи у старчевој келији, угледа особу страшног изгледа како му се приближава

Утом он виде, јер ноћ беше пуна месечине, како она осени крсним знаком Јордан, и пође по води, и ходећи поврх воде иђаше к њему.

Многи су духовници покушавали да га молитвом одагнају, али нису успевали, па су неки и пострадали.

Но у три сата по подне чу се из гроба запомагање: Смилујте се на мене! смилујте се! – Тада приђоше гробу, и брзо откопаше гроб, и нађоше покојника живог.

Када и како је ова светиња доспела на Тинос незна се, али предање народно везује је за светог апостола и јеванђелиста Луку.

Али кад апостол стаде пред тај кип, направи знамење крста, и кип се одједном сав истопи као да беше од воска.

Свети преподобни Анин, чудотворац.
чињаше многа чудеса: раслабљене исцељиваше, ђаволе из људи изгоњаше, и безбројне болеснике исцељиваше.

Видевши лик Богоматере, монахиња Марта је била дубоко ганута. Пришла је икони и дуго се молила.

Својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.

Свети СИМЕОН Нови Богослов много дана имађаше ову лакоћу тела, не осећајући уопште ни замор, ни глад, ни жеђ.

А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистом говорећи му: „Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!“

И пошто се довољно помоли Богу, ђакон громко узвикну: Пазимо! – светитељ се прекрсти, уђе у зажарену пећ, и стајаше у пламену око једнога часа

Ноћу, међутим, кад је наступала хладноћа, долазиле би шкорпије и скривале се испод ћилима јер су ту налазиле топлоту.

Кад се светитељка тако помоли, одмах Фирмина устаде са одра. И сав народ громогласно као једним устима повика, говорећи: Велики је Евдокијин Бог!

Док се мољаше, детиња се душа поврати у тело. Овај, пак, узевши дечака за руку, предаде га жива уплаканој мајци.

A у поноћ га Анђео Господњи куцну у ребра и зовну: Поликарпе! А он упита: Шта је, Господе?

На моштима Свештеномученика Христовог дешаваху се многа чудеса. Навешћемо само нека од њих.

И стајаше светитељ усред огња, држећи мађионичара, и не изaђe из огња док бедни мађионичар не изгоре сав.

И од тада па све до сада правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо