13. Зато рече Господ: што се овај народ приближава устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповeст је људска којој су научени,

14. зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрeх његовeх погинуће и разума разумнeх нестаће.

15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас зна?”

16. Наопаке мисли ваше нeсу ли као као лончарски? Говори ли дело за онога који га је начинио: „Није ме начинио?” И лонац говори ли за онога који га је начинио: „Не разумe?”

17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?

18. И у тај ће дан глуви чути рeчи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слeпих.

19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева.

20. Јер насилника неће бити, и нестаће потсмевача, и истрeбиће се сви који гледају да чине безакоње,

21. који окривљују човека за рeч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведног лажју.

22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице поблeдети.”

23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.

Извор: pravoslavno.rs