Јеванђеље Јован, 56. зач. (17,1-13)

1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: „Оче, дошао је час, прослави Сина свога, да и Син твој прослави тебе;
2. као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни.
3. А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.
4. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим.
5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде.
6. Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји беху па си их мени дао, и твоју су реч одржали.
7. Сад разумеше да је све што си ми дао од тебе.
8. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изађох, и вероваше да ме ти посла.
9. Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.
10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима.
11. И више нисам у свету, а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми.
12. Док бејах с њима у свету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.
13. А сада долазим теби, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

Извор: pravoslavno.rs