Прва књига Мојсијева (4,16-26), Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)

И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха.

Подели чланак са другима

Свети Пророк Мојсије
Седмица друга поста – Пачиста
Среда 2. седмице Великог поста

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (4,16-26)

16. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од меди и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: „Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: Убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.” 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надене му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, кога уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

 

Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)

15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, 21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2. везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњем свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

 

Извор: pravoslavno.rs

Прва књига Мојсијева (4,16-26), Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)

И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха.

Свети Пророк Мојсије
Седмица друга поста – Пачиста
Среда 2. седмице Великог поста

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (4,16-26)

16. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од меди и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: „Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: Убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.” 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надене му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, кога уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)

15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, 21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2. везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњем свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *