Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 189 (9,12-15; 10,1-7)

12. Јер вршење ове службе не попуњава само недостатке светих, него и побуђује многе на обилно захваљивање Богу. 

13. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности исповедању јеванђеља Христова и због простодушности у заједничарењу с њима и са свима, 

14. и у молитвама својим за вас они чезну за вама због преизобилне благодати Божије на вама. 

15. А хвала Богу на његовом неисказаном дару.

1. А сам ја, Павле, молим вас ради кротости и благости Христове, ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан; 

2. молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако слободан као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо. 

3. Јер живећи у телу, не војујемо по телу; 

4. јер оружје нашега војевања није телесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли 

5. и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу, 

6. те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност.

7. Ви гледате по спољашности. Ако је ко уверен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.