Пренос моштију светих бесребреника Кира и Јована

28. јуна празнује се пренос моштију светих бесребреника Кира и Јована из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса, која се догодише од њихових моштију.

Подели чланак са другима

Свети бесребреници Кир и Јован

Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована

Ови свети мученици празнују се (31. јануара).
Под тим датумом и описано је њихово житије и страдање.

А 28. јуна празнује се пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса, која се догодише од њихових моштију. Свети Кирил, патријарх александријски, мољаше се приљежно Богу, да уништи идолско нечестије у месту Манутину, где беше идолски храм и где владаше сила демонска.

Тада се јави патријарху ангел Божји и рече му, да ће Манутин бити очишћен од нечистија, ако он пренесе на то место мошти светих Кира и Јована.
Патријарх то одмах и учини: пренесе чесне мошти мученика у Манутин и сагради тамо цркву у име светих Кира и Јована.

Од моштију ових мученика исцели се од шкрофула Амоније, син александријског градоначелника Јулијана; неки Теодор од слепила; Исидор од Мајума излечи се од труљења црне џигерице; жена Теодора од отрованости; неки Евгеније од водене болести, као и многи други од других болести и мука.

Све се ово догодило 412. године.

Тропар
Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована
(глас 5): Као необориву стену даровао си нам чудеса Твојих светих мученика, Христе Боже. Њиховим молитвама саборе безбожника разори, скиптре царства оснажи, као Једини Благ и Човекољубив.

 

Преподобни Сенуфије Заставоносац 

Велики испосник и чудотворац из Мисирске пустиње; савременик патријарха Теофила и цара Теодосија Великог.
Назван Заставоносац зато што молитвама својим поможе једанпут цару Теодосију да одржи победу над непријатељском војском.

Када га цар позва да дође у Цариград, он одговори да не може доћи, али му посла једну своју худу расу и штап.

Пошавши у рат, цар обуче расу Сенуфијеву и узе штап. И врати се из рата победоносан.


Преподобни Павле Лекар 

Родом Коринћанин. После школовања повуче се у манастир и постане инок. Велику борбу имаше с нечистим духом блуда.

Па када га силом крсном отера од себе, али дух му устроји пакост на тај начин што напусти неку развратну жену да каже, да је родила дете с Павлом.
Тада га јеретици извукоше из манастира, дадоше му дете у руке и тераху га по граду, да га свет пљује.

А детету беше само неколико дана. Помоли се свети Павле приљежно Богу и рече народу:
„Ево, нека само дете каже, ко му је отац!“

И дете пружи руку из пелена, показа на неког ковача и рече:
„Овај је мој отац, а не Павле монах!“

Постидеше се противници Павлови, и Павлу Бог даде лечебну моћ велику, тако да кад стављаше руке своје на болеснике, болесници оздрављаху.
У старости мирно се упокоји угодивши Богу животом својим на земљи. Живео у VIII веку.


Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских 


Саборни празник ових мученика, као и мученика Гламочких и Куленвакуфских установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. На овај дан врши се помен светих свештеномученика Дабробосанских, пострадалих за време другог светског рата од усташа и партизана.


ИЗВОР: pravoslavno.rs

Пренос моштију светих бесребреника Кира и Јована

28. јуна празнује се пренос моштију светих бесребреника Кира и Јована из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса, која се догодише од њихових моштију.

Свети бесребреници Кир и Јован

Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована

Ови свети мученици празнују се (31. јануара).
Под тим датумом и описано је њихово житије и страдање.

А 28. јуна празнује се пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса, која се догодише од њихових моштију. Свети Кирил, патријарх александријски, мољаше се приљежно Богу, да уништи идолско нечестије у месту Манутину, где беше идолски храм и где владаше сила демонска.

Тада се јави патријарху ангел Божји и рече му, да ће Манутин бити очишћен од нечистија, ако он пренесе на то место мошти светих Кира и Јована.
Патријарх то одмах и учини: пренесе чесне мошти мученика у Манутин и сагради тамо цркву у име светих Кира и Јована.

Од моштију ових мученика исцели се од шкрофула Амоније, син александријског градоначелника Јулијана; неки Теодор од слепила; Исидор од Мајума излечи се од труљења црне џигерице; жена Теодора од отрованости; неки Евгеније од водене болести, као и многи други од других болести и мука.

Све се ово догодило 412. године.

Тропар
Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована
(глас 5): Као необориву стену даровао си нам чудеса Твојих светих мученика, Христе Боже. Њиховим молитвама саборе безбожника разори, скиптре царства оснажи, као Једини Благ и Човекољубив.

Преподобни Сенуфије Заставоносац 

Велики испосник и чудотворац из Мисирске пустиње; савременик патријарха Теофила и цара Теодосија Великог.
Назван Заставоносац зато што молитвама својим поможе једанпут цару Теодосију да одржи победу над непријатељском војском.

Када га цар позва да дође у Цариград, он одговори да не може доћи, али му посла једну своју худу расу и штап.

Пошавши у рат, цар обуче расу Сенуфијеву и узе штап. И врати се из рата победоносан.

Преподобни Павле Лекар 

Родом Коринћанин. После школовања повуче се у манастир и постане инок. Велику борбу имаше с нечистим духом блуда.

Па када га силом крсном отера од себе, али дух му устроји пакост на тај начин што напусти неку развратну жену да каже, да је родила дете с Павлом.
Тада га јеретици извукоше из манастира, дадоше му дете у руке и тераху га по граду, да га свет пљује.

А детету беше само неколико дана. Помоли се свети Павле приљежно Богу и рече народу:
„Ево, нека само дете каже, ко му је отац!“

И дете пружи руку из пелена, показа на неког ковача и рече:
„Овај је мој отац, а не Павле монах!“

Постидеше се противници Павлови, и Павлу Бог даде лечебну моћ велику, тако да кад стављаше руке своје на болеснике, болесници оздрављаху.
У старости мирно се упокоји угодивши Богу животом својим на земљи. Живео у VIII веку.

Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских 

Саборни празник ових мученика, као и мученика Гламочких и Куленвакуфских установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. На овај дан врши се помен светих свештеномученика Дабробосанских, пострадалих за време другог светског рата од усташа и партизана.

ИЗВОР: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *