Преподобни Макарије Египатски

Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог.
Отац му био свештеник.

Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу где проведе пуних шездесет година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори:

„Од страха Божијега“.

Толико је успео очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао.
Његово смирење задивљавало је људе и демоне.

Рече му једном демон: „Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад“.
„Него шта је то?“ упита га Макарије.

„Твоје смирење“, одговори демон.

Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: „Не осуђуј никога, и бићеш спасен“.
Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му да ће кроз девет дана умрети, што се и догоди.

Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му, да је послат да му узме душу у Царство небеско.
Упокојио се 390. године.