Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Да ли је дозвољено одбијати тешке послове?
Онај ко је искрен у љубави према Богу и чврст у нади на награду од Господа, не задовољава се урађеним, него увек тражи додатак и стреми вишем.
Подели чланак са другима
Да ли је дозвољено одбијати тешке послове?
Одговор: Онај ко је искрен у љубави према Богу и чврст у нади на награду од Господа, не задовољава се урађеним, него увек тражи додатак и стреми вишем.
И ако чини и нешто што превазилази његове моћи, он не напушта старање као онај ко је испунио своју меру, него се непрестано подвизава као онај ко није достигао савршенство, слушајући Господа који налаже:
Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо били дужни учинити (Лк.17,10).
Он слуша и апостола, коме се свет разапео као и он свету (Гал.6,14), и који се није стидео да каже:
Ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном.
И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (Фил.3,13-14).
Иако је имао власт да, проповедајући Јеванђеље од Јеванђеља живи (1.Кор.9,14), он ипак говори:
Но с трудом и муком, радећи дан и ноћ, да не бисмо били на терету некоме од вас; не као да немамо власти, него да себе дамо вама за пример, да бисте се угледали на нас (2.Сол.З,8-9).
Према томе, ко је тако неосетљив и неверан да се било када задовољи оним што је већ урадио или да било шта одбија као од тешко и напорно?
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Да ли је дозвољено одбијати тешке послове?
Онај ко је искрен у љубави према Богу и чврст у нади на награду од Господа, не задовољава се урађеним, него увек тражи додатак и стреми вишем.
Да ли је дозвољено одбијати тешке послове?
Одговор: Онај ко је искрен у љубави према Богу и чврст у нади на награду од Господа, не задовољава се урађеним, него увек тражи додатак и стреми вишем.
И ако чини и нешто што превазилази његове моћи, он не напушта старање као онај ко је испунио своју меру, него се непрестано подвизава као онај ко није достигао савршенство, слушајући Господа који налаже:
Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо били дужни учинити (Лк.17,10).
Он слуша и апостола, коме се свет разапео као и он свету (Гал.6,14), и који се није стидео да каже:
Ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном.
И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (Фил.3,13-14).
Иако је имао власт да, проповедајући Јеванђеље од Јеванђеља живи (1.Кор.9,14), он ипак говори:
Но с трудом и муком, радећи дан и ноћ, да не бисмо били на терету некоме од вас; не као да немамо власти, него да себе дамо вама за пример, да бисте се угледали на нас (2.Сол.З,8-9).
Према томе, ко је тако неосетљив и неверан да се било када задовољи оним што је већ урадио или да било шта одбија као од тешко и напорно?
ИЗВОР: svetosavlje.org
