
О Либертину – Молитвом васкрсао умрлог дечака
Док се мољаше, детиња се душа поврати у тело. Овај, пак, узевши дечака за руку, предаде га жива уплаканој мајци.
Крочите у Царство Благих Речи
Крочите у Царство Благих Речи

Док се мољаше, детиња се душа поврати у тело. Овај, пак, узевши дечака за руку, предаде га жива уплаканој мајци.

Ваше питање је старо. Да ли постоји какав редослед и низ у запвестима Божијим? Оно је давно постављено у Јеванђељима.

За оне који га прихвате, пост је користан у свако доба.Јер, демонски напади нису смели према ономе ко пости.

Наиме, за благодат постова ми смо дознали од Исаије, који је одбацио јудејски начин поста и показао нам истински пост

Кад бисмо, међутим, живели са нагом душом [тј. без тела], могли бисмо одједном саопштавати своје мисли једни другима.

Света Три Јерарха Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст

Онај ко је искрен у љубави према Богу и чврст у нади на награду од Господа, не задовољава се урађеним, него увек тражи додатак и стреми вишем.

Немој чинити насиље само стога што си на власти и немој бити лаком стога што си моћан.

Једне ноћи док је он бдио и о коначној мудрости размишљао, нека божанска светлост му изненада обасја срце и распали у њему жељу за изучавањем Светога Писма.

Догађа се и то да приликом исправног преношења речи постаје очигледнија злоба оних који се саблажњавају.

Да не треба ћутати види се из заповести Господа, који је у Старом Завету рекао: Прекори ближњега свога, и нећеш примити грех преко њега (З.Мој.19,17).

Расејаност настаје због беспослености ума, који се не бави оним што је неопходно говори Свети ВАСИЛИЈЕ Велики.

За само једно вече, један ударац непријатеља срушио је и поништио сав труд. Где ћемо, дакле, наћи усрдност за садашњу беседу?

Због чега су људи склони јарости која се распламсава због неважних узрока. Због чега вичу, објашњава у својој беседи против гневних људи Свети ВАСИЛИЈЕ Велики.

Чувајмо се, поручује Свети Василије Велики у својој беседи, страсти зависти како не бисмо постали заједничари у делима ђаволским.

Како ћемо се, дакле, спустити до спасоносног смиреноумља, напустивши погибељну надменост гордости?

Зар да захваљујем када ме муче, када ме исмејавају, када ме растежу на точку, када ми копају очи?