Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Треба ли ћутати када други греше?
Да не треба ћутати види се из заповести Господа, који је у Старом Завету рекао: Прекори ближњега свога, и нећеш примити грех преко њега (З.Мој.19,17).
Подели чланак са другима
Треба ли ћутати када други греше?
Одговор: Да не треба ћутати види се из заповести Господа, који је у Старом Завету рекао:
Прекори ближњега свога, и нећеш примити грех преко њега (З.Мој.19,17).
И у Јеванђељу [се каже]:
Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога. Ако ли те не послуша узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мт.18,15-17).
Колико је велика осуда за тај грех може се сазнати, најпре, из одређења Господњег, који је уопштено рекао:
А ако је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему (Јн.3,36),
а затим из приповести које се могу наћи у Старом и Новом Завету. Јер, кад је Ахар украо златан сасуд и плашт, гнев Господњи беше на читавом народу, премда се није знало ко је грешник, ни о ком се греху ради. И тако је било све док није откривен поменути Ахар, који је са својима доживео ужасно уништење (Ис.Нав. 7).
Илије, пак, који је имао синове погибли, није ћутао, него их је често саветовао и говорио:
Немојте, децо моја. Није добро што чујем о вама (1.Цар.2,12; 24).
Он им је и многим другим речима показивао неприличност греха и неминовност суда.
Па ипак, будући да их није достојно казнио и да није показао потребну одлучност, он је изазвао толики гнев Божији да је народ био уништен заједно са његовим синовима.
При томе су туђинци однели ковчег завета, а он сам је скончао жалосном смрћу.
И кад је плануо такав гнев према људима који нису имали учешћа са грешницима, него су их чак ометали и сведочили им о греху, шта да се каже о онима који знају и ћуте?
Уколико не изврше оно што је апостол саветовао Коринћанима, рекавши:
Зашто не плачете, да би се избацио између вас онај који је учинио то дело (1.Кор.5,2), и оно о чему је касније сам сведочио, написавши:
Јер, гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање!
У свему показасте себе чистим у овој ствари (2.Кор.7, 11),
и они ће, без сумње, и сада бити у опасности да се подвргну истој пропасти, или чак још ужаснијој, с обзиром да је, у поређењу са оним који одбацује Мојсијев закон, гори онај који одбацује Господа и усуђује се на исто што и онај који је раније грешио и који је раније био осуђен.
Јер, ако је Каин седам пута био каж њен, Ламех ће, учинивши сличан грех, бити кажњен седамдесет пута седам (Пост.4,24).
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Треба ли ћутати када други греше?
Да не треба ћутати види се из заповести Господа, који је у Старом Завету рекао: Прекори ближњега свога, и нећеш примити грех преко њега (З.Мој.19,17).
Треба ли ћутати када други греше?
Одговор: Да не треба ћутати види се из заповести Господа, који је у Старом Завету рекао:
Прекори ближњега свога, и нећеш примити грех преко њега (З.Мој.19,17).
И у Јеванђељу [се каже]:
Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога. Ако ли те не послуша узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мт.18,15-17).
Колико је велика осуда за тај грех може се сазнати, најпре, из одређења Господњег, који је уопштено рекао:
А ако је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему (Јн.3,36),
а затим из приповести које се могу наћи у Старом и Новом Завету. Јер, кад је Ахар украо златан сасуд и плашт, гнев Господњи беше на читавом народу, премда се није знало ко је грешник, ни о ком се греху ради. И тако је било све док није откривен поменути Ахар, који је са својима доживео ужасно уништење (Ис.Нав. 7).
Илије, пак, који је имао синове погибли, није ћутао, него их је често саветовао и говорио:
Немојте, децо моја. Није добро што чујем о вама (1.Цар.2,12; 24).
Он им је и многим другим речима показивао неприличност греха и неминовност суда.
Па ипак, будући да их није достојно казнио и да није показао потребну одлучност, он је изазвао толики гнев Божији да је народ био уништен заједно са његовим синовима.
При томе су туђинци однели ковчег завета, а он сам је скончао жалосном смрћу.
И кад је плануо такав гнев према људима који нису имали учешћа са грешницима, него су их чак ометали и сведочили им о греху, шта да се каже о онима који знају и ћуте?
Уколико не изврше оно што је апостол саветовао Коринћанима, рекавши:
Зашто не плачете, да би се избацио између вас онај који је учинио то дело (1.Кор.5,2), и оно о чему је касније сам сведочио, написавши:
Јер, гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање!
У свему показасте себе чистим у овој ствари (2.Кор.7, 11),
и они ће, без сумње, и сада бити у опасности да се подвргну истој пропасти, или чак још ужаснијој, с обзиром да је, у поређењу са оним који одбацује Мојсијев закон, гори онај који одбацује Господа и усуђује се на исто што и онај који је раније грешио и који је раније био осуђен.
Јер, ако је Каин седам пута био каж њен, Ламех ће, учинивши сличан грех, бити кажњен седамдесет пута седам (Пост.4,24).
ИЗВОР: svetosavlje.org
