Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Шта значи саблажњавати?
Догађа се и то да приликом исправног преношења речи постаје очигледнија злоба оних који се саблажњавају.
Подели чланак са другима
Шта значи саблажњавати?
Или, како се чувати од тако страшне осуде?
Саблажњава онај ко речју или делом крши закон и другога уводи у безакоње (као змија Еву и Ева Адама); или ко омета испуњавање воље Божије (као Петар Господа, рекавши: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе, због чега је чуо:
Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш шта је Божије него што је људско ( Мт. 16,22-23);
или ко усмерава мисао слабога према било чему забрањеном, као што је написао апостол:
Јер, ако тебе, који имаш знање, види неко где седиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве, и затим додао: Стога, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога (1.Кор.8,10; 13).
Саблазан се јавља због многих разлога. Јер, саблазан настаје или кривицом онога ко саблажњава, или је сам саблажњени кривац.
И то се у њима дешава на различите начине:понекад из злобе, а понекад због неискуства или једнога, или другога.
Догађа се и то да приликом исправног преношења речи постаје очигледнија злоба оних који се саблажњавају.
Слично је и у вези са делима, будући да се саблажњени саблажњава или стога што неко извршава заповест Божију, или стога што се без страха користи оним што од њега зависи.
Због тога, када се људи спотичу или саблажњавају о нешто што је учињено или речено по заповести, као што су се, према сведочанству Јеванђеља, неки саблазнили оним што је Господ чинио и говорио по вољи Оца, треба се сетити Господњег одговора о њима.
Када су му приступили ученици Његови и рекли му: Знаш ли да су се, чувши ту реч, фарисеји саблазнили, Он је одговорио: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. Оставите их, слепи су вођи слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти (Мт.15,12-14).
И много се сличног овоме може пронаћи и у Јеванђељима и код апостола.
А када некога спотиче или саблажњава оно што зависи од наше воље, треба да се сетимо речи Господњих, упућених Петру: Значи, синови су ослобођени.
Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе (Мт.17,26-27),
а такође и онога што је апостол написао Коринћанима, говорећи:
Нећу јести меса до века, да не саблазним брита свога (1.Кор.8,1З),
и још: Добро је не јести меса и непитивина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби (Рим.14,21).
Колико је, пак, ужасно уколико смо равнодушни због брата који се саблажњава због ствари које, како изгледа, зависе од нас, показује заповест Господња која забрањује уопште сваки облик саблазни, и говори:
Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога (Мт.18,10). О томе сведочи и апостол, говорећи на једном месту: Стога да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан (Рим.14,13).
И на другом месту у развијенијем облику, одлучније забрањујући недозвољено дело, он говори:
Јер, ако тебе који имаш знање, види неко где седиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? И због твога знања пропада слаби брат, за кога Христос умре, и затим додаје: А тако, грешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савест, о Христа се грешите. Стога, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога (1.Кор. 8,10-13).
И још на другом месту он говори:
Или само ја и Варнава немамо право ово чинити, и потом додаје: Него све подносимо, да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христовом (1.Кор.9,6; 12).
Када се показало колико је ужасно саблажњавати брата оним што зависи од нас, шта да се тек каже о онима који саблажњавају забрањеним делима или речима.
[Шта тек рећи у случају] кад онај ко саблажњава поседује преобиље знања, или носи свештени чин.
Јер, он мора другима да служи као узор и образац. Ако, пак, макар у маломе занемари нешто од написаног, или учини нешто забрањено, или не изврши наложено, или уопште прећути нешто [што је дужан да каже], он ће подлећи осуди по којој ће се, као што је речено, крв онога који згреши искати из његове руке (Јез. 33,8).
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ВАСИЛИЈЕ Велики - Шта значи саблажњавати?
Догађа се и то да приликом исправног преношења речи постаје очигледнија злоба оних који се саблажњавају.
Шта значи саблажњавати?
Или, како се чувати од тако страшне осуде?
Саблажњава онај ко речју или делом крши закон и другога уводи у безакоње (као змија Еву и Ева Адама); или ко омета испуњавање воље Божије (као Петар Господа, рекавши: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе, због чега је чуо:
Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш шта је Божије него што је људско ( Мт. 16,22-23);
или ко усмерава мисао слабога према било чему забрањеном, као што је написао апостол:
Јер, ако тебе, који имаш знање, види неко где седиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве, и затим додао: Стога, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога (1.Кор.8,10; 13).
Саблазан се јавља због многих разлога. Јер, саблазан настаје или кривицом онога ко саблажњава, или је сам саблажњени кривац.
И то се у њима дешава на различите начине:понекад из злобе, а понекад због неискуства или једнога, или другога.
Догађа се и то да приликом исправног преношења речи постаје очигледнија злоба оних који се саблажњавају.
Слично је и у вези са делима, будући да се саблажњени саблажњава или стога што неко извршава заповест Божију, или стога што се без страха користи оним што од њега зависи.
Због тога, када се људи спотичу или саблажњавају о нешто што је учињено или речено по заповести, као што су се, према сведочанству Јеванђеља, неки саблазнили оним што је Господ чинио и говорио по вољи Оца, треба се сетити Господњег одговора о њима.
Када су му приступили ученици Његови и рекли му: Знаш ли да су се, чувши ту реч, фарисеји саблазнили, Он је одговорио: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. Оставите их, слепи су вођи слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти (Мт.15,12-14).
И много се сличног овоме може пронаћи и у Јеванђељима и код апостола.
А када некога спотиче или саблажњава оно што зависи од наше воље, треба да се сетимо речи Господњих, упућених Петру: Значи, синови су ослобођени.
Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе (Мт.17,26-27),
а такође и онога што је апостол написао Коринћанима, говорећи:
Нећу јести меса до века, да не саблазним брита свога (1.Кор.8,1З),
и још: Добро је не јести меса и непитивина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби (Рим.14,21).
Колико је, пак, ужасно уколико смо равнодушни због брата који се саблажњава због ствари које, како изгледа, зависе од нас, показује заповест Господња која забрањује уопште сваки облик саблазни, и говори:
Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога (Мт.18,10). О томе сведочи и апостол, говорећи на једном месту: Стога да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан (Рим.14,13).
И на другом месту у развијенијем облику, одлучније забрањујући недозвољено дело, он говори:
Јер, ако тебе који имаш знање, види неко где седиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? И због твога знања пропада слаби брат, за кога Христос умре, и затим додаје: А тако, грешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савест, о Христа се грешите. Стога, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога (1.Кор. 8,10-13).
И још на другом месту он говори:
Или само ја и Варнава немамо право ово чинити, и потом додаје: Него све подносимо, да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христовом (1.Кор.9,6; 12).
Када се показало колико је ужасно саблажњавати брата оним што зависи од нас, шта да се тек каже о онима који саблажњавају забрањеним делима или речима.
[Шта тек рећи у случају] кад онај ко саблажњава поседује преобиље знања, или носи свештени чин.
Јер, он мора другима да служи као узор и образац. Ако, пак, макар у маломе занемари нешто од написаног, или учини нешто забрањено, или не изврши наложено, или уопште прећути нешто [што је дужан да каже], он ће подлећи осуди по којој ће се, као што је речено, крв онога који згреши искати из његове руке (Јез. 33,8).
ИЗВОР: svetosavlje.org
