Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34).

Касније су, пак, расуђивали да верујућима не приличи да знају ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
Док није дошло време, они ништа нису схватали о овој тајни.

Пошто је, пак, дошло, они су је схватили и свима је пренели и разјаснили.
Тако бива и са свима, и то не само у односу на ову тајну, него и на сваку другу.

Непојмљиво у почетку, временом постаје схватљиво.
Наиме, зрак светлости улази у свест и разјашњава оно што је раније било тамно.

Ко разјашњава?
Сам Господ, благодат Духа која живи у верујућима, анђео хранитељ, а никако сам човек.
Он је ту пријемник, а не стваралац.

При свему томе, нешто остаје несхватљиво читавог живота, и то не само за поједине људе, него и за цело човечанство.
Човек је окружен несхватљивостима.

Неке му се разјашњавају у току живота, а друге остају за други живот.
Тамо ће се схватити.
Исто бива чак и са богопросвећеним умовима.

Због чега се то не открива сада?
Због тога што је једно несхватљиво, те о њему не вреди говорити.

Друго се, пак, не говори ради предострожности, тј. зато што би било штетно знати га пре времена.
У другом животу ће се много тога разјаснити, па ће се открити други предмети и друге тајне.

Створени ум никако не може да избегне недостижне тајне.
Ум бунтује против тих уза.

Међутим, бунтовао или не, узе тајанствености се неће прекинути.
Смири се горди уме под крепку руку Божију и веруј!

Иѕвор: svetosavlje.org