Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан овај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34).

Дан овај, тј. последњи дан света или свакога од нас, долази као лопов и хвата као замка.
Због тога Господ и налаже:

Бдите, дакле, у свако време молећи се (Лк.21,36).

Будући да су ситост и многобрижљивост први непријатељи молитве, унапред је указано да себи не допуштамо да отежамо једењем, пијењем и „житејским“ бригама.
Онај ко је појео, попио и развеселио се – предаје се спавању.
Пошто се наспава, он се опет враћа на исто.

Зар је таквом до бдења?
Зар је до молитве ономе ко је дан и ноћ заузет једино оним „житејским“?
„Па реци шта треба да се ради? Без хране се не може: она се мора прибавити – па ето и брига“.

Да, Господ није рекао:
„Не ради, не једи, не пиј“, него: „Да не отежају срца ваша свим тим“.

Рукама ради, а срце држи слободним.
Ако једеш – једи, али се не преоптерећуј храном.
И вино попи, када је потребно, но не допуштај да се помуте глава и срце.

Раздели своје спољашње од унутрашњег, и последње учини главним делом свог живота, а прво само додатком.
У унутрашњем буди пажњом и срцем, а у спољашњем само телом, рукама, ногама и очима:

Бдите у свако време молећи се, да се удостојите без страха стати пред Сином Човечијим (Лк.21,36).

Да бисте се тога удостојили, потребно је још овде, у овом животу, утврдити се пред Господом.
За то, пак, постоји само једно средство – бодра молитва у срцу која се врши умом.

За онога ко се тако постави, Дан онај неће наићи изненада.

Иѕвор: svetosavlje.org