Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Позивајући нас да га следимо са крстом, Господ ближе одређује сам пут, одстрањујући главне препреке на њему, и то не спољашње, него унутрашње, које се корене у човековом срцу.
Ако хоћеш да идеш за мном – као да говори – прво, немој жалити себе.
Јер, ко буде жалио себе – погубиће себе.

Друго, не везуј се љубављу за ствари, јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди?

Треће, не устручавај се због онога што ће рећи или због тога како ће на тебе гледати други, јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом грешном и прељуботворном, и Син ће се Човечји постидети њега када дође у слави Оца свога са светим анђелима.

Саможаљење, љубав према имању и стид пред лицем човечијим јесу три главна ланца којима се човек држи у оквирима небогоугодног живота, на путу страсти и греха.
Они су главна препрека која омета обраћење грешника.

Они су главни предмет духовне борбе у човеку који се каје и који је већ почео да приноси плодове покајања.
Док се те везе не покидају, нема много изгледа на хришћански живот.

Наиме, све дотле он ће бити пун саплитања и падова, ако и не увек спољашњих, а оно свакако унутрашњих.
Стога, нека свако на себе погледа пажљиво.

Ако у себи нађе нешто од реченога, нека се потруди да се ослободи, иначе нека се не нада да ће доспети до савршенства у Христу, макар по спољашњости и био сасвим исправан.

Иѕвор: svetosavlje.org