Набројавши врлине за које треба да имамо сву ревност по примању благодатних сила, апостол је као подстрек још навео:
Кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа (2.Пт.1,8).

Које су то врлине већ је наведено у поуци за понедељак.
Сада додајмо још и то, да њих не треба само једном показати, већ их свагда у себи носити.

Њих треба укоренити у души и не дозволити да остану на једном степену, већ их све више и више умножавати и разрастати у сили и плодности.
Само у том случају, говори (апостол), нећеш бити нерадан и неплодан за познање Господа нашег Исуса Христа.

До познања Господа долази онај који верује у Њега и исповеда га.

Ти кажеш да верујеш! Пази само да та вера не буде без дејства и неплодна.

Шта треба да радим да моја вера не би била таква?
Труди се у свакој врлини.

Где су они који тврде да је довољно само веровати и да осим тога ништа није потребно?!
Ко тако мисли – слеп је (2.Пт.1,8-9).

Иѕвор: svetosavlje.org