Оно што нам је јуче навео апостол, то нам данас отворено напомиње и Јеванђеље.
Пазите, бдите и молите се; јер не знате кад ће време настати.

Стражите, дакле… да не дође изненада и нађе вас да спавате (Мк.13,33-36).

Треба очекивати, и сваког тренутка имати на памети да ће се Господ јавити и засјати као муња од једног до другог краја васељене.
Неки мисле да је то очекивање Господа могуће заменити са очекивањем смрти.

Добро је да се барем и оно има.
Но, једно је очекивање Господа, а друго очекивање смрти. Различите су мисли о једном и о другом, као уосталом и осећања која се из њих рађају.
Чекај Дан Господњи, јер ће се у њему све завршити по неопозивој одлуци.

После смрти још ће се продужавати време нерешеног стања, а Дан Господњи ће све расподелити на векове векова и све утврдити тако да се више не може очекивати промена.
Ти кажеш – чекао сам. Но, и даље очекуј.

И стално очекуј. Али, то ће, кажеш, отровати сваку радост.
Неће је отровати, него ће само из твога живота да избаци радости које су се неоправдано називале радостима.

Ти ћеш се и даље радовати, али само у Господу.
При таквој радости је и могуће очекивати Господа.
Уколико те затекне у тој радости, Он те неће казнити него похвалити.

Иѕвор: svetosavlje.org