Пошто је помоћ нужна – тражи је. Ти кажеш: „Тражио сам, па није дата“.
Али, како се другима даје?

Код Господа нема лицемерја које би га наводило на то да једном даје помоћ а другоме, без икаквог разлога, да не даје.
Он је рад да је свима пружи, будући да је и сам жељан да дарује.

Уколико некоме и ускраћује помоћ, узрок није у Њему него у ономе који тражи.
Међу тим узроцима могу бити и такви које ми уопште не можемо докучити.

Међутим, има и познатих узрока, који су свакоме понаособ видљиви.
Један од таквих узрока – ако не и најглавнији – износи свети Јован:
одсуство слободе, које произилази од прекора срца или гриже савести.

Љубљени, говори он, ако нас срце наше не осуђује, слободу имамо пред Богом; и што год иштемо, примамо од Њeгa, јер заповести Његове држимо и чинимо што је угодно Њему (1.Јн.3, 21-22).

Шта да додамо на ове речи?! Оне су саме по себи јасне.
Који ће господар помагати неверном слузи, распикући и развратнику?!

И зар ће нам Господ попуштати кад ми нећемо да му угађамо и да творимо Његове заповести; кад, може бити, и молитви прибегавамо само онда када је искрсла крајња нужда?!

Иѕвор: svetosavlje.org