Света Црква данас нашу пажњу преноси од садашњег живота ка оцима и братији који су отишли одавде, са жељом да нас, указујући нам на њихово стање које ни сами нећемо моћи да заобиђемо, расположи на достојно провођење Сирне седмице и затим, Великог поста, који за њом долази.

Послушајмо, ради тога, нашу мајку Цркву и, сећајући се отаца и братије наше, запнимо да се и сами припремимо за прелазак на онај свет.
Присетимо се својих грехова и оплачимо их, доневши за убудуће чврсту намеру да се сачувамо од сваке нечистоте.

Јер, у Царство Божије неће ући ништа нечисто, и нико од нечистих се на Суду неће оправдати.
После смрти више не очекуј очишћење.

Пожуримо, јер ко себи може да предскаже дуговечност?
Овај живот се начас може пресећи.

А затим, како се јавити на ономе свету нечист?
Каквим ћемо очима да погледамо на оце и братију који имају да нас сретну?

Шта ћемо да одговоримо на њихова питања:

„Зашто ово код тебе није добро?
А шта је то, а оно?“
Какав срам и стид ће нас тада обузети?!

Пожуримо, зато, да исправимо све неисправно, не бисмо ли се јавили на оном свету барем колико толико сношљиви и прихватљиви.

Иѕвор: svetosavlje.org