А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама.
У наше време се обрнуо овај поредак: сада не распињу тело са његовим страстима и жељама, него са прождрљивошћу, са пијанством, блудом, играњем и забављањем!

Ни најнемилосрднији сељак не мучи толико своју лењиву стоку.
Када би наше тело добило слободу и разум, његова прва реч би била прекор против своје господарице-душе, тј. што се она незаконито умешала у његова дела, унела у њега страсти које су му стране и мучи га упражњавајући их.

Заправо, потребе нашег тела су просте и бестрасне.
Погледајте на животиње: не преједају се, не спавају преко мере, задовољавају своје телесне потребе у одређено време и затим читаву годину остају мирне.

Једино је душа, заборавивши своје боље особине, из простих потреба тела изазвала мноштво противприродних стремљења која су, по својој неумерености, постала противприродна и телу.

Стога је, да би се од душе одсекле телесне страсти, нопходно распињати тело, само у сасвим супротном смислу од наведеног, тј. не давати му довољно ни оног што му је потребно, или задовољавати његове потребе у много мањој мери него што захтева његова природа.

Иѕвор: svetosavlje.org