Приступили смо ка чаши Господњој и били на Његовој вечери:
„Слава Ти, Боже! Слава Ти, Боже! Слава Ти, Боже!“

Велики је дан данас за Господа! Преславно је славље на небу!
Нема града, ни села, ни дома где није било причесника.

По целом пространству Русије, на југу и на истоку – колико је само лица, обучених у белу одећу оправдања, окусило од божанственог живота и сјединило се са Господом!

Обновило се тело Господње – тело Цркве, и обукло у њему својствену славу, сакривену од очију људских, но видљиву за очи анђелске.

Поклонили су се анђели Прворођеноме када је био уведен у васељену у сили својој; сада су му се, пак, поклонили стога што се васељена сада Њему самоме приводи.

Поклонили су се и запевали:
Престо је Твој Боже, у векове векова; жезал правде је жезал Царства Твога.

Заволео си правду и омрзао безакоње (Пс.44,7-8).

Иѕвор: svetosavlje.org